LESTVICE ŽIVOTA

FATALNA PRIVLAČNOST

736 pregleda
Tajna feromona (Vikipedija)

Pojedini naučnici smatraju da i kod čoveka postoje supstance koje imaju istu ili sličnu ulogu kao feromoni kod životinja.

Odavno je poznato da insekti luče posebne, lako isparljive supstance, koje se nazivaju feromoni i služe im da privuku jedinku suprotnog pola svoje vrste. Utvrđeno je da i životinje luče feromone.

Interesantno je tvrđenje da feromoni
žene mogu da utiču na drugu žensku osob
koja je u dužem periodu u njenoj blizini,
te se dešava da imaju sinhrone menstrualne cikluse.

Za razliku od insekata, kojima za prijem informacije služe antene, životinje imaju razvijen poseban prijemni organ. Taj organ se nalazi u njihovoj nosnoj duplji i naziva se „vemeronazalni organ”.

Vinifred Katler (Vikipedija)

Pojedini naučnici smatraju da i kod čoveka postoje supstance koje imaju istu ili sličnu ulogu kao feromoni kod životinja. Dr Vinifred B. Katler iz Filadelfije je prvi dokazao prisustvo feromona kod ljudi. On i njegovi saradnici smatraju da feromoni mogu imati ogroman uticaj na partnera. Potvrđeno je da feromoni koje luči muškarac mogu da utiču na menstrualni ciklus žene, kao i na njenu reproduktivnu moć. Takođe se smatra da su feromoni odgovorni za veću seksualnu privlačnost žene tokom perioda ovulacije.

Interesantno je tvrđenje da feromoni žene mogu da utiču na drugu žensku osobu koja je u dužem periodu u njenoj blizini, te se dešava da imaju sinhrone menstrualne cikluse. Izgleda da je prirodna funkcija feromona veoma značajna za opstanak vrste.

Smatra se da omogućavaju izbor partnera sa različitom strukturom imunosistema od sopstvenog. Kao posledica toga, potomci dobijaju u nasleđe raznovrsnije odbrambene mehanizme koji im omogućavaju bolje prilagođavanje i preživljavanje.

Drugim rečima, za čoveka lepota koja se
može videti očima privlačnija je od
lepote koja se može osetiti čulom mirisa.

Eksperimentalno je utvrđeno da ženka miša bira mužjaka sa različitim genetičkim predispozicijama; takođe, pokazalo se da u toku bremenitosti bira jedinke koje imaju sličan genetički sklop. Izgleda da je priroda i to podesila, jer su upravo te jedinke one koje se nagonski brinu za očuvanje svog potomstva.

Lepota u očima (Vikipedija)

Zoolog Klaus Vedekind iz Švajcarske je izveo eksperiment kojim je potvrdio da je i kod čoveka uticaj feromona na izbor partnera isti. Žene su birale nošene majice muškaraca koji su imali drukčiji genetički sklop od njihovih, dok je u periodu trudnoće izbor pao na bliske rođake.

Ima i naučnika koji se ne slažu u potpunosti sa postojanjem feromona kod čoveka. Furlov smatra da postoje feromonima slične supstance koje počinju da se luče u toku puberteta i spadaju u grupu steroida.

U toku su brojne studije o feromonima kod čoveka, i to uglavnom na temu uticaja na seksualnu privlačnost među polovima. Ipak, pokazalo se da su efekti ljudskih feromona na seksualnu privlačnost mnogo manji nego što se očekivalo. Izgleda da čovek ima različita „čula za lepotu” nego druge vrste.

Drugim rečima, za čoveka lepota koja se može videti očima privlačnija je od lepote koja se može osetiti čulom mirisa.

(Tanja Čanić-Mlađenović, RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar