MEĐU IZMEĐU

GEDELOV PREDAVAČ

2.070 pregleda
Kurt Gedel (Vikipedija)

Nema nikakve sumnje, akademik Stevo Todorčević je najveći živi srpski matematičar. I najcenjeniji u izvan Srbije još od vremena slavnog Mihajla Petrovića Alasa. Niski međunarodnih odličja skoro je pridodao Gedelovo predavanje i članstvo u Kraljevskom društvu Kanade. I jednim i drugim se niko od Srba do sada ne može podičiti.

Akademik Stevo Todorčević

Matematičari ga svrstavaju u sam vrh znalaca teorije skupova, a osobito matematičke logike danas u svetu, što je prošle godine posvedočeno sa dva izuzetna priznanja.

Stevo Todorčević (Mrkonjić Grad, 1955) je radio u nizu vrhunskih matematičkih institucija: Univerzitet Berkli, Univerzitet Prinston (Institute for Advanced Study), Univerzitet Kolorado, Pariski univerzitet (VII), Univerzitet Toronto itd. Član je redakcija četiri međunarodna matematička časopisa. Rukovodio je naučnim projektima u SAD, Kanadi, Španiji i Francuskoj, a odskora se pridružio Matematičkom institutu SANU.

Jedan od najcenjenijih matematičara
20. veka, Pal Erdeš, za jedan rezultat
Steva Todorčevića napisao je:
„Ovo je izvesno jedan od neočekivanih
i senzacionalnih rezultata”.

Većinu naučnih radova objavio je u najboljim svetskim matematičkim časopisima (Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l’Institute Fourier, Combinatorica, Journal of the American Mathematical Society, Mathematishe Annalen) itd.

U Srpsku akademiju nauka i ušao
sa 36 godina kao jedan od
najmlađih u istoriji.

U predlogu za izbor u zvanje redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, u koju je ušao sa 36 godina kao jedan od najmlađih u istoriji, pored ostalog piše: „Rešio je nekoliko ključnih problema matematike koji su čekali na rešenje više desetina godina i dao postupke za rad u više oblasti matematike, a koji nose njegovo ime. Možemo sa sigurnošću zaključiti da je Stevo Todorčević naš matematičar koga je svetska matematika do sada najviše cenila i ceni.”

U mladosti je posećivao predavanja akademika Đure Kurepe za posebno uspešne studente, kod koga je 1978. spremao magistarsku tezu. Mentor je smatrao da je ona vredna doktorata, pa mu je predloženo da odbranom magistarske teze i doktorira. Stevo Todorčević nije prihvatio predlog, već je 1979. napisao doktorsku tezu za čiju ocenu nije mogao niko da se nađe u Jugoslaviji. Na početku odbrane akademik, Đuro Kurepa je istakao da je Stevo Todorčević po talentu iznad svih 40 doktoranada kojima je on bio mentor.

U skorašnja najsjajnija dostignuća (i saradnika) najboljeg srpskog matematičara uvršćuju se doprinosi fon Nojmanovim i Maharamovim problemima, teoriji nerazdvojivih Banahovih prostora, uključujući rešenje starog problema Dejvisa i Džonsona, rešenje dugo nerešenog problema Lejvera i rad na razvoju teorije dualnosti koja povezuje Remzijevu teoriju konačnosti i topološku dinamiku.

Uostalom, jedan od najcenjenijih matematičara 20. veka, počivši Pal Erdeš, za jedan rezultat Steva Todorčevića napisao je: „Ovo je izvesno jedan od neočekivanih i senzacionalnih rezultata”.

Stevo Todorčević je do sada dobio više prestižnih međunarodnih priznanja, od kojih samo izdvajamo prvu nagradu Balkanskog matematičkog društva za 1980. i 1982. godinu, najuglednija kanadska CRM-Fields-PIMS nagrada za matematiku za 2012, Šenfildova nagrada za knjigu (Introcution to Ramsey Spaces) za 2013. i 27. godišnju Gedelovu nagradu Asocijacije za simboličku logiku za 2016.

Stanko Stojiljković

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar