GEOPOLITIKA LITIJUMA

Zašto je litijum (kojeg ima i u Srbiji) „novi benzin” i kako je nadmetanje Kine i SAD za ovaj resurs destabilizovalo Boliviju i Čile? 

 Vilijam Engdal

 Otkako se pre nekoliko godina na globalnom nivou krenulo sa masovnim razvojem električnih vozila, element litijum se nalazi u fokusu kao strateški metal. Potražnja je u ovom trenutku ogromna u Kini, u EU i u Sjedinjenim Državama, pa obezbeđivanje kontorle nad zalihama litijuma prerasta geopolitiku svoje vrste, slično kao što je slučaj sa naftom.

Za Kinu, koja je među primarne ciljeve uvrstila i taj da postane najveći svetski proizvođač električnih vozila, razvoj materijala za litijumske baterije je prioritet za trinaesti po redu petogodišnji plan (2016-2020). Iako Kina poseduje sopstvene rezerve litijuma, njihovo obnavljanje je ograničeno, pa stoga pokušava da obezbedi pravo na eksploataciju i izvan svojih granica.

U Australiji kineska kompanija „Talison litijum” koju kontroliše „Tjanki”, radi na kopanju litijuma i poseduje najveće svetsko nalazište sa najkvalitetnijim piroksenskim mineralnim rezervama u Grinbušezu, na zapadu Australije, u blizini Perta. Kompanija „Talison litijum” je najveći svetski proizvođač litijuma. Njihovo nalazište Grinbušez u Australiji danas zadovoljava oko 75 odsto kineskih i oko 40 odsto svetskih potreba za litijumom. Ova i druge vitalne sirovine na tlu Australije učinile su da odnosi sa ovim tradicionalnim saveznikom Amerike postanu od strateške važnosti za Peking. Kina je takođe postala najveći trgovinski partner Australije.

 Promena slike
Međutim, sve veći ekonomski uticaj Kine na Pacifiku (oko Australije) naveo je premijera Skota Morisona da Pekingu uputi upozorenje da ne ugrožava australijsko strateško dvorište. Krajem 2017. Australija je, usled rastuće zabrinutosti zbog sve jačeg kineskog uticaja u regionu, nastavila neformalnu saradnju u okviru grupe zemalja koja se ponekad naziva Kvad, a koju čine SAD, Indija i Japan, oživljavajući tako raniji pokušaj da se obuzda kineski uticaj u južnom Pacifiku. Australija je takođe nedavno počela da izdaje zajmove strateški važnim ostrvskim državama Pacifika, nastojeći da parira kineskim kreditima. Sve ovo jasno ukazuje da je za Kinu neophodno da zarad osiguravanja zaliha litijuma posegne za drugim mestima kako bi u narednim decenijama postala ključni igrač u rastućoj industriji električnih vozila.

Svetsko snabdevanje litijumskim metalima, strateškom komponentom za litijum-jonske baterije koje se koriste za pogon električnih vozila, skoncentrisano je u malom broju zemalja.

S obzirom na to da je razvoj električnih vozila postao prioritet ekonomskih planova Kine, ona je potragu za sigurnim snadbevanjem litijumom preusmerila ka Čileu, još jednom velikom izvorištu ove sirovine. Tamo, kineski „Tjanki” okuplja veliki deo čileanske „Sosijedad kumika i minera” (SQM), jednog od najvećih svetskih proizvođača litijuma. Ukoliko kineski „Tjanki” ostvari uspeh u kontrolisanju SQM-a, to će, prema izveštajima rudarske industrije, promeniti geopolitičku sliku upravljanja svetskim zalihama litijuma.

Svetsko snabdevanje litijumskim metalima, strateškom komponentom za litijum-jonske baterije koje se koriste za pogon električnih vozila, skoncentrisano je u jako malom broju zemalja. Da bismo imali predstavu o potencijalnoj potražnji za litijumom, treba reći da baterija za jedan „Teslin” model S zahteva 63 kilograma litijum-karbonata, što je dovoljno za napajanje otprilike 10.000 baterija za mobilne telefone. U nedavnom izveštaju banke „Goldman Saks” litijum-karbonat je predstavljen kao novi benzin. Povećanje u proizvodnji električnih vozila od svega jedan odsto moglo bi uvećati potražnju za litijumom za 40 odsto trenutne svetske proizvodnje, tvrde iz „Goldman Saksa”.

 Strateški prioritet
Bolivija, u kojoj je proces eksploatacije litijuma znatno složeniji, takođe je poslednjih godina na meti interesa Pekinga. Prema nekim geološkim procenama, bolivijske rezerve litijuma su najveće na svetu. Smatra se da samo polja soli Salar de Ujuni kriju devet miliona tona litijuma. Od 2015. godine kineska kompanija „CAMC indženiring” u Boliviji upravlja velikom fabrikom za proizvodnju kalijum hlorida kao đubriva. Ali CAMC pokušava da umanji važnost činjenice da se ispod kalijum hlorida nalaze najveće poznate rezerve litijuma na svetu, na poljima soli Salar de Ujuni, jednog od 22 takva nalazišta polja soli u Boliviji. Kineska kompanija „Lini Dejk trejd” je 2014. izgradila eksperimentalnu fabriku litijumskih baterija na tom istom mestu.

Polja soli u Boliviji (Marcelo Perez del Carpio/Bloomberg)

Potom je u februaru 2019. Moralesova vlada potpisala još jedan litijumski sporazum, ovaj put sa kineskom kompanijom „Ćinđjan TBEA grup”, koja je dobila 49 odsto udela u planiranom zajedničkom ulaganju sa bolivijskom državnom litijumskom kompanijom ILB. Tim sporazumom dogovorena je proizvodnja litijuma i drugih sirovina iz polja soli Kojpasa i Pastos Grandes, a procenjena cena je 2,3 milijarde američkih dolara.

U pogledu litijuma, Kina je za sada dominantni igrač u novoj velikoj svetskoj igri kontrole resursa. Kineski subjekti trenutno raspolažu skoro polovinom svetske proizvodnje litijuma i sa 60 odsto proizvodnih kapaciteta električnih baterija. „Goldman Saks” prognozira da bi za deset godina udeo Kine u globalnom snadbevanju električnim vozilima mogao dostići 60 odsto. Ukratko, litijum je strateški prioritet Pekinga.

Litijumsko rivalstvo
Drugi veliki igrač u svetskoj eksploataciji litijuma su Sjedinjene Države. „Albemarle”, kompanija iz Šarlota u Severnoj Karolini, sa impozantnim upravnim odborom, ostvaruje veliku eksploataciju litijuma u Australiji i Čileu, baš kao i Kina. „Albemarle” je 2015. kupio američku kompaniju „Rokvud Holdings”i tako postao važan faktor u globalnom eksploatisanju litijuma. Značajno je da je „Rokvud litijum” sprovodio operacije u Čileu, u Salar de Atakami, kao i na prostoru rudnika Grinbušez u Australiji, istog onog u kojem je kineska „Tjanki Industri” grupa vlasnik 51 odsto. To je „Albemarleu” dalo 49 odsto udela u ogromnom litijumskom projektu u Australiji, u partnerstvu sa Kinom.

Postaje sve jasnije da tenzije na relaciji SAD-Kina oko kineskih ekonomskih planova verovatno uključuju i suprotstavljanje kineskom uticaju u kontrolisanju strateški važnih nalazišta litijuma. Preliminarna saznanja govore da je u nedavnom vojnom puču u Boliviji, koji je primorao Eva Moralesa da zatraži egzil u Meksiku, Vašington umešao svoje prste. Stupanje na scenu Žanin Anjes, desničarske hrišćanke, koja je trenutni vršilac dužnosti predsednika, i desničarskog milionera Luisa Fernanda Kamača, označava gadan zaokret udesno u političkoj budućnosti zemlje, koji je otvoreno podržan iz Vašingtona. Ključno će, između ostalog, biti pitanje hoće li nova vlada poništiti ugovore o eksploataciji litijuma potpisane sa kineskim kompanijama.

Isto tako, otkazivanje sastanka Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) – planiranog da se održi u Čileu 16. novembra – na kojem je trebalo da bude održan trgovinski samit između Trampa i Sija Đinpinga, ima drugačiju konotaciju. Sastanak je takođe trebalo da bude mesto sklapanja velikih kinesko-čileanskih trgovinskih sporazuma, prenosi „Saut čajna morning post”. Planiranu delegaciju predsednika Sija trebalo je da čini 150 šefova korporacija, a u planu je bilo i potpisivanje značajnih ekonomskih sporazuma, što bi dodatno učvrstilo ekonomske veze Čilea i Kine, što su SAD nedavno osudile.

Erupcija masovnih protesta širom Čilea protiv mera vladinih tarifa za javni prevoz nosi žig sličnih ekonomskih okidača iz drugih država koje je Vašington iskoristio za pokretanje obojenih revolucija. Protesti su imali kratkoročni efekat otkazivanja samita APEC u Čileu. Aktivna uloga nevladinih organizacija koje finansira Amerika nije potvrđena, ali uspon ekonomskih odnosa Čilea i Kine svakako nije naišao na pozitivan odgovor Vašingtona. Kineska eksploatacija litijuma u Čileu u ovom trenutku je strateški geopolitički faktor o kojem se malo govori, a koji bi mogao biti meta intervencije iz Vašingtona, uprkos slobodno-tržišnoj ekonomskoj politici aktuelne vlade.

Bazeni slane vode u rudniku litijuma u Atakama pustinji, Čile (REUTERS/Ivan Alvarado)

U ovakvom spletu okolnosti jedino je sigurno da traje globalna borba za dominaciju nad budućim tržištem baterija za električna vozila, i da je kontrola nad litijumom u srži te priče.

Naslovna fotografija: Dan Kitwood/Getty Images

 Izvor New Eastern Outlook