Koliko u širenju kovida-19 učestvuju vakcinisani, a koliko nevakcinisani?
Jedna od čestih kritika na račun vakcinisanja i uvođenja epidemioloških ograničenja za necepljene (odnosno kovid-propusnica), koje se mogu čuti poslednjih mjeseci, jeste da i cepljeni šire virus.Uistinu, brojnim državama s visokim procentom vakcinisanih, poput Izraela, pokazalo se da odobrene vakcine štite tako efikasno od delta soja kao što su štitile od drugih koji su ranije dominirali. Delta varijanta virusa SARS-CoV-2 pokazala se ne samo zaraznijom nego i sposobnijom da delimično zaobiđe odbranu imunog sistema stvorenu cepljenjem. Uz to se zaštita s vremenom ipak opada. Izveštaj koji su objavili američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) utvrdio je da je efikasnost zaštite od infekcije deltom koju pružaju vakcine odobrene u toj zemlji palae sa oko 90% na oko 66%.
Kritičari vakcinisanja i propusnica, koje su uvele brojne zemlje, iz toga izvode zaključak da je takav režim besmislen jer se virus može proširiti čak i na okupljanjima na kojima će učestvovati samo cepljeni. Pritom se obično pozivaju na neka istraživanja, koja su pokazala da je virusno opterećenje, odnosno koncentracija virusa u sluznici nosa kod necepljenih slično visoka kao i kod cepljenih, što je kasnije opovrgnuto. Osim toga, ističu, vakcinisani će se osećati sigurnije pa neće dovoljno paziti na druge epidemiološke mere, kao što je nošenje maski, pranje ruku i držanje distance, osobito u zatvorenom.
No, kritičari vakcinacije i propusnica čine više pogrešaka jer se pozivaju na krive premise. Naime, istraživanja su jasno pokazala nekoliko važnih činjenica na kojima se temelje sledeći zaključci:
1) Šansa da se zarazi cepljena osoba je mnogo manja nego da se zarazi necepljena, vakcine štite oko 66%;
2) Virusno opterećenje kod cepljenih i necepljenih nije isto kada se pogledaju svi zaraženi – sa simptomima i bez njih;
3) Virusno opterećenje kod vakcinisanih smanjuje se znatno brže nego kod nevakcinisanih;
4) Za očekivati je da će ljudi koji su se cepili zadržati veći oprez od necepljenih među kojima mnogi relativizuju opasnost koju predstavlja kovid-19;
5) Konačno, i dalje ostaje neosporna činjenica da vakcinisani neuporedivo ređe teško obolevaju i umiru, čak i kada je u pitanju delta.
Drugim rečima, virus se među cepljenima slabije širi nego među necepljenima, a rizik za teške posledice širenja među cepljenima je neuporedivo manji.
(Cottonbro/Pexels)
1) Većina cepljenih neće se zaraziti
Činjenica da delta uspeva zaobići imunski sistem vakcinisanih ne znači da je verovatnoća zaraze ista kod cepljenih i necepljenih. Primerice, jedno istraživanje koje je krajem avgusta objavio CDC pokazalo je da su od maja do jula u okrugu Los Anđeles nevakcinisane osobe imale pet puta veću stopu infekcija kovidom-19 od vakcinisanih.Drugim rečima, širenje infekcije među cepljenima je značajno smanjeno. To što oni mogu biti zaraženi ne znači da će biti zaraženi u istom postotku, odnosno da je rizik druženja cepljenih isti kao i necepljenih.
2) Virusno opterećenje kod cepljenih i kod necepljenih nije isto
Neka istraživanja pokazala su da je virusno opterećenje u sluznici nosa nevakcinisanih i vakcinisanih slično.Međutim, jedna velika analiza prenosa delte, koju su na temelju podataka iz programa britanskog programa REACT-1 sproveli naučnici predvođeni timom sa Imperikal koledža u Londonu, koji svakih nekoliko sedmica testira više od 100.000 britanskih volontera, pokazala je da su cepljeni u proseku imali manje virusno opterećenje od necepljenih.Pol Eliot, epidemiolog sa Imperijala, za Nature je objasnio da se ovi rezultati razlikuju od drugih sličnih studija jer je njihovo istraživanje nasumično uzorkovalo populaciju i uključivalo je ljude koji su bili pozitivni na testiranju iako nisu imali simptome.
3) Virusno opterećenje kod vakcinisanih smanjuje se znatno brže nego kod nevakcinisanih
Istraživanja pokazuju da vakcinisani koji se zaraze deltom ostaju kraće zarazni nego nevakcinisani.Na to je, pored ostalog, ukazalo istraživanje singapurskih naučnika koji su svaki dan pratili virusno opterećenje među cepljenima i necepljenima zaraženima virusom SARS-CoV-2. Tokom prve sedmice infekcije opterećenje delta varijantom bilo je slično za obe grupe, no ono je među cepljenima brzo palo nakon sedmog dana.Singapurski stručnjaci su stoga, baš kao i američki CDC, preporučili da cepljeni i dalje nose maske u zatvorenom prostoru u kojem se okuplja veći broj ljudi.
Virusni imunolog Luka Čičin-Šain, koji radi u poznatom Helmholtz centru za infektološka istraživanja u nemačkom Braunšvajgu, za Indeks je objasnio razloge zbog kojih bi virusno opterećenje kod vakcinisanih moglo brže opadati. „To je logično jer vakcina koja se daje u mišićno tkivo ne može stvoriti iste nivoe imuniteta u sluznici kao što stvara u mišićnom tkivu. Stoga će imunost u sluznicama gornjih disajnih puteva cepljenih biti nešto manja, pa će virus krenuti sa infekcijom gornjih disajnih puteva; međutim, relativno brzo potom doći će u kontakt sa ćelijama odbrambenog sistema koje će vrlo brzo odgovoriti na infekciju i suzbiti virus”, rekao je Čičin-Šain.
4) Za očekivati je da će se vakcinisani i dalje držati mera
Budući da i vakcinisani mogu širiti virus, CDC preporučuje da se i dalje pridržavaju epidemioloških mera, naročito da nose maske prilikom okupljanja u zatvorenom i da redovno peru ruke.Mada cepljeni imaju razloga da osećaju opuštenijima jer ih vakcina solidno štiti od infekcije, a još više od hospitalizacija i smrti, s druge strane za očekivati je da oni imaju više poverenja u preporuke stručnjaka i zdravstvenih agencija. Naime, upravo je to jedan od ključnih razloga zašto su se vakcinisali uprkos određenom malom riziku koji postoji za razvoj ozbiljnijih nuspojava.
5) Cepljeni retko teže obolevaju i umiru
Ranije navedeno istraživanje CDC-ija utvrdilo je da je kod nevakcinisanih verovatnoća da će biti hospitalizovani čak 29 puta veća nego kod vakcinisanih. U zaključku autori, takođe, ističu da je verovatnoća da će necepljeni završiti na intenzivnoj nezi i na respiratoru i da će umreti znatno veća nego za cepljene.Usto, brojna istraživanja pokazuju da su komplikacije, poput zgrušavanja krvi i multisistemskih otkaza organa, učestalije kod hospitalizovanih nego kod onih koji su kovid-19 preboleli bez simptoma.
Naime, nekoliko studija pokazalo je da su pacijenti primljeni u bolnicu s kovidom-19 imali komplikacije usled poremećenog zgrušavanja koje su uključivale srce, mozak i periferni krvni sistem, koje su uglavnom dovele do infarkta miokarda (MI), ishemijskog moždanog udara i venske tromboembolije. Tokom prvih meseci širenja pandemije nekoliko studija koje su uključivale obdukcije otkrilo je sistemsku mikrotrombozu u mnogim organima, uključujući pluća, srce i bubrege, što sugeriše da bi tromboza mogla pridonositi čestim i često fatalnim višesistemskim otkazivanjima organa kod bolesnika s teškim kovidom-19.
Dakle, kao što smo naveli na početku, iako vakcinisani mogu širiti virus, rizici za njegov prenos, a i za teške posledice infekcije, neuporedivo su manji među njima.
(Izvor Indeks)
