MEĐU IZMEĐU

GRADOVI KOJI NESTAJU

Krhki gradovi (Vikipedija)

Krhki gradovi (Vikipedija)

Dok u velikom broju svetskih gradova vlada bezbednost, tehnološkli napredak i odlični zdravstveni uslovi, u pojedinim delovima naše planete situacija je izuzetno loša. Visok procenat nezaposlenosti, društvena nejednakost, loša zdravstvena nega i strah za sopstveni život samo su neki od faktora zbog kojih su ti gradovi izloženi društvenom ili ekonomskom raspadu.

Njih je na karti „Krhkih gradova” prikazao Robert Muga, stručnjak za globalnu bezbednost i vodeći naučnik instituta Igarape. Muga je izdvojio 11 faktora „krhkosti” gradova, koristeći podatke Svetskog poljoprivrednog foruma, Univerziteta UN iz Japana i udruženja SecDev. Na osnovu njih je stvorio interaktivnu mapu sveta koja prikazuje mesta kojima preti skori nestanak.

Što je boja crvenija, to je stanje na tom području teže, dok plavi tonovi ukazuju na to da nema razloga za brigu. Podaci iz 2015. pokazuju da je stanje najstabilnije u Evropi i na istoku Azije, dok su Bliski istok i subsaharska Afrika najfragilnije regije. Najbolja ocena za grad je 1, dok je najlošija 4.  Inače, karta prikazuje gradove s više od 250.000 stanovnika.

Kada je reč o evropskim gradovima, kao jedna od najvećih pretnji navode se klimatske promene, a rizik predstavlja i širenje sukoba s Bliskog istoka i dolazak brojnih izbeglica. „Dobra vesti u svemu ovome jeste da krhkost gradova ne prestavlja stalno stanje”, izjavio je Muga za „Biznis insajder”.

Stanje na Bliskom istoku krhko je zbog terorizma, ali i brze urbanizacije, dok u srednjoj Americi gradove pogađaju prirodne katastrofe i ubistva.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar