Koliko dugo bi ljudi mogli da izdrže na Marsu bez skafandera?
Svedoci smo svemirske trke u kojoj se mnogobrojne vlade i najbogatiji ljudi trkaju ko će pre kolonizovati Crvenu planetu, međutim, da li je život za čoveka tamo trenutno moguć?Šta je čoveku na Marsu neophodno za život?
Ono najosnovnije je: voda, hrana i kiseonik. I još na stotine drugih stvari, recimo sklonište od opasnog zračenja i tako dalje, ali prethodno nabrojano je baš osnovno.Na Zemlji kiseonik u dovoljnoj količini za život proizvode biljke i neke bakterije, mada taj gas nije jedini u atmosferi koju udišemo. Ima ga oko 21 odsto, a najviše je azota: 78 odsto. Azot ima svoju funkciju, ali nam za disanje nije potreban i mi ga se oslobađamo sa svakim izdisajem.
Marsova atmosfera je daleko siromašnija od zemaljske – i to čak 100 puta – a sastavljena je uglavnom od ugljen-dioksida. Čak 96 odsto Marsove atmosfere čini ovaj gas, dok kiseonika tamo gotovo i da nema.Ovo je struktura Marsove atmosfere:95,97% ugljen dioksid, 1,93% argon, 1,89% azot, 0,146% kiseonik, 0,0557% ugljen monoksid i 0,0210% vodena para.
Ako vas interesuje zašto Mars ima tako retku atmosferu – pa to je uglavnom zato što je duplo manji od naše planete pa je i njegova gravitacija slaba i time nedovoljno jaka da zadrži čestice gasova, koje se eonima rasipaju u međuplanetarni prostor.
Dobro da se vratimo na disanje na Crvenoj planeti: ako biste se najednom našli negde na njoj bez skafandera, već sa prvim udahom počeli biste da se gušite jer je ugljen dioksid otrovan za naš organizam.Sem toga, čak da kiseonika procentualno ima dovoljno u njegovoj atmosferi, naša zemaljska pluća ne bi bila u stanju iz tako retke atmosfere da udahnu dovoljno vazduha koji je potreban našem telu, stoga bi se sve okončalo za minut, najviše dva.
(Izvor Nacionalna geografija)
