PANDORINA KUTIJA

HIBRID MAJMUN-ČOVEK

Weizi Ji

Ako biste mogli napraviti hibrid majmuna i čoveka, šta bi nam biologija tog stvorenja mogla reći? Izgleda da ćemo uskoro doznati.

Naime, naučnici su u kontroverznom eksperimentu uspešno stvorili upravo takav organizam – himeru od majmunskih i ljudskih ćelija, koje zajedno obitavaju u živom embrionu. Iako istraživanja hibrida čoveka i životinje imaju dugu i upitnu istoriju, poslednjih su godina stručnjaci istraživali hibridne organizme da bi postigli napredak na područjima bitnim za čovečanstvo, poput regenerativne medicine.

Istraživači su uzeli zametke makaki majmuna (macaca fascicularis) i u njih ubrizgali ljudske matične ćelije, da bi procenili mogu li te različite vrste koegzistirati kao jedna celina.

Primerice, ako bismo mogli uspešno svladati uzgajanje ljudskih organa u/na svinjskom tkivu, to bi bio značajan korak u rešavanju problema nestašice organa za transplantaciju.

Pređašnji problemi

S tim ciljem je genetičar Huan Karlos Izpisua Belmonte iz Instituta Salk u Kaliforniji 2017. stvorio prvi hibridni zametak svinje i čoveka. No kao šta se dogodilo u sličnim eksperimentima s hibridima ovaca i ljudi, količina uspešno integrisanih ljudskih ćelija bila je vrlo niska, što upućuje na određene nekompatibilnosti između biologije svinje i čoveka na molekularnoj ravni.

Izpisua Belmonte je, stoga, krenuo drugim putem i zajedno s timom koji je predvodio biolog Veizi Ji sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kunming u Kini sproveo nove eksperimente s embrionima životinja koje su sličnije čoveku od svinje ili ovce, piše Science Alert. Istraživači su uzeli zametke makaki majmuna (macaca fascicularis) i u njih ubrizgali ljudske matične ćelije, da bi procenili mogu li te različite vrste koegzistirati kao jedna celina.

Uočili su da su se ljudske ćelije uspešno integrisale u 132 embriona makakija, a nakon 10 dana 103 ta hibridna zametka bila su još uvek živa i nastavila su da se razvijaju. Međutim, stopa preživljavanja posle tih deset dana počela se drastično smanjivati i do 19. dana ostale su žive samo tri himere. Naučnici su tada prekinuli eksperiment, a konačni rezultati pokazali su uspešniju integraciju od himere svinja-čovek iz 2017. godine.

Etičke dileme

Ovakva istraživanja bude nelagodu u mnogim naučnim krugovima, jer se njima potežu mnoga etička pitanja poput dobrobiti životinja. Iako su Izpisua Belmonte i njegov tim istakli da je istraživanje izvedeno s najvećom pažnjom etičkih razmatranja i u koordinaciji s regulatornim agencijama”, neki smatraju da su ti eksperimenti možda sprovedeni u Kini da bi se zaobišla pravna pitanja koja su mogla sprečiti efikasno organizovanje studije.

Naučnici su u ovome slučaju uništili sve stvorene hibridne embrione u roku od 20 dana nakon njihovog stvaranja, no postavlja se pitanje šta bi se dogodilo kada bi se takvim organizmima dopustio dalji razvoj pri kojem bi mogli razviti rudimente nervnog sistema ili, čak, aspekte svesti ili osećaja.

„Radimo eksperimente s majmunima u Kini jer ovde nedostaje potrebna infrastruktura”, rekla je jedna od autorki studije, biološkinja Estrela Nunjez Delikado sa španskog univerziteta Katolika San Antonio de Mursija.

Naučnici su u ovome slučaju uništili sve stvorene hibridne embrione u roku od 20 dana nakon njihovog stvaranja, no postavlja se pitanje šta bi se dogodilo kada bi se takvim organizmima dopustio dalji razvoj pri kojem bi mogli razviti rudimente nervnog sistema ili, čak, aspekte svesti ili osećaja. Istraživanje pod naslovom Chimeric contribution of human extended pluripotent stem cells to monkey embryos ex vivo objavljeno je u časopisu Cell.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar