JUNGOVSKI PREDELI

HIKIKOMORCI NISU BORCI

Lako se predaju (Vikipedija)

Lako se predaju (Vikipedija)

U Japanu je prvi put devedesetih godina uveden termin koji opisuje nezainteresovanost mladih. Za poajvu ovogdruštvenog fenomena veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označava kao „vreme fikcije”, od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.

Pojam Millennials označava generaciju koja je postala punoletna početkom 21. veka. Odrastanje ove generacije pratio je munjeviti razvoj tehnike. Proizvodi, kao izvor zabave, smenjuju se vrtoglavom brzinom, svet se praktično preko noći digitalizuje, internet uklanja sve barijere između protoka informacija i komunikacije. Učenje novih programa i aplikacija ne predstavlja im problem budući da su odrasli uz računare a tolerancija i otvorenost ka novom i drugačijem je opšte prisutna. Površno gledano, deluju superiornije u odnosu na roditelje ali novi milenijum ima i svoje mračne strane.

Fenomen je prvi put opisan u Japanu
devedesetih godina 20. veka gde se navodi
da su mladi ljudi nezaiteresovani da
zauzmu svoje mesto na tržištu rada i
u opštem društvenom doprinosu.

Globalizacija pored povezivanja sveta iznedruje i oblik društvene otuđenosti, hikikomori. Ovaj termin se koristi za ponašanje adolescenta ili mlade osobe koja izbegava kontakt sa okolinom i povlači se iz socijalnih aktivnosti. Fenomen je prvi put opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka gde se navodi da su mladi ljudi nezaiteresovani da zauzmu svoje mesto na tržištu rada i u opštem društvenom doprinosu. Kuriozitet ovog fenomena je i to da nema statistički značajne razlike između stepena obrazovanja pojedinca.

Uglavnom usamljeni (Vikipedija)

Podjednako su ovim stanjem pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani a razlike nema ni u odnosu na to da li je reč o uzornim ili problematičnim učenicima. Pojedinac prekida svaki kontakt s društvom, svoj život zasnivaju kreirajući sopstveni, zatvoreni svet u porodičnoj kući ili sobi. U ekstremnim slučajevima odbijaju komunikaciju sa članovima porodice, retko kad napuštaju sobu i to isključivo zbog fizioloških potreba, danju spavaju a noć koriste za svoje aktivnosti uglavnom vezane za internet.

Ne posmatra se kao oboljenje već kao
stanje u kojem se pojedinac nalazi ali
samo ako je pojava izolovana i nisu joj
prethodile druge psihijatriske dijagnoze.

Hikikomori, kao oblik ponašanja kod omladine, predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije a prepoznat je i u drugim zemljama uključujući i one na evropskom kontinentu. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave ali u nekim slučajevima joj može predhoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti. Takođe, u vezu sa ovom pojavom dovodi se zavisnost od interneta, porast nezaposlenosti mladih, otuđenost kao posledica promene načina komunikacije u novom milenijumu, medijska prezasićenost fikcijom, nametanje nerealnih kriterijuma umne i fizičke savršenosti.

Kod kuće, uglavnom

Međutim, ovaj fenomen se ne posmatra kao oboljenje već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi ali samo ako je pojava izolovana i nisu joj prethodile druge psihijatriske dijagnoze. Prema kriterijumima prve epidemiološke studije Ministarstva zdravlja Japana 2003. godine, osoba koja se može smatrati hikikomorijem vreme uglavnom provodi kod kuće, nije u stanju da obavlja elementarnu društvenu interakciju kao što je odlazak u školu ili na posao, stanje izolovanosti traje duže od 6 meseci, nema bliske prijatelje i prethodno se kod osobe nije dijagnostikovano nijedno psihijatrisko oboljenje. Ovom studijom, u kojoj je bilo uključeno 4.134 ispitanika, starosti između 20 i 49 godina, procenjeno je da je ukupan broj hikikomorija u Japanu u tom trenutku bio veći od 600.000.

Da bi se fenomen lakše pratio i razumeo, ovaj vid društvenog delovanja se može podeliti na primarni i sekundarni oblik. Primarni predstavlja pojavu opisanog ponašanja kod pojedinca kod koga se prethodno nisu ustanovile manifestacije poremećaja ličnosti ili raspoloženja, drugi mentalni poremećaji ili mentalna retardacija. Sekundarni predstavlja pojavu ovog poremećaja ponašanja udruženog sa nekim od mentalnih oboljenja.

Kao prvo navode javljanje simptoma
„prihvatanje poraza bez borbe”. Osoba
izbegava svaki vid kompeticije,
odustaje od svojih ciljeva iako je
prethodno radila na njihovom ostvarenju.

Definisanje primarnog hikikomorija je od izuzetne važnosti za prepoznavanje i tretiranje ovog stanja kao zasebnog fenomena za čiji nastanak nije neophodno prisustvo nekog drugog mentalnog poremećaja već on može postojati izolovano kao stanje pojedinca. Izučavanjem ovog fenomena mogu se bolje sagledati socijalni problemi, kako mladih u Japanu, tako i u svetu i pravilno se tretirati. Međutim, kod sekunarnog hikikomorija, prvenstveno se mora tretirati primarno oboljenje.

Suva i Suzuki sa Nagoja univerziteta opisuju karakteristike koje su uočljive kod stanja hikikomori.

Kao prvo navode javljanje simptoma „prihvatanje poraza bez borbe”. Osoba izbegava svaki vid kompeticije, odustaje od svojih ciljeva iako je prethodno radila na njihovom ostvarenju. Mada lako odustaju od ideja i želja, prethodno svesni posledica, ovaj vid neuspeha donosi im frustraciju i nezadovoljstvo. Građenje idealne slike sebe na osnovu očekivanja okoline nastaje kao posledica nemogućnosti da zadrže svoje ideje i želje zbog čega padaju pod uticaj okoline koja im nameće ideal kojem bi trebalo da teže.

Istovremeno, nastoje da tu sliku očuvaju, što im povećava nezadovoljstvo jer se vremenom ta slika sve više razlikuje od realnosti, što dovodi do povlačenja pojedinca sve više. Vrlo često je podrška roditelja prisutna, oni veruju da postoji i dalje način da njihova deca postignu dosta u životu, pružaju im podršku, kako emotivnu tako i finansijsku. Na kraju, izbegavaju kontakt sa okolinom, kako bi što duže očuvali pozitivno mišljenje o sebi. Izbegavajući situacije u kojim bi pričali o sebi, svojim ciljevima, idealima i planovima.

Tri japanska vremena

Prema japanskom sociologu Miti, srž ovog problema može se naći u socijalno-kulturološkoj pozadini Japana nakon Drugog svetskog rata. Period nakon rata se može podeliti na tri dekade: vreme ideala, vreme snova i vreme fikcije. Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka  pozadina perioda koji se označava kao „vreme fikcije”, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka. U ovoj dekadi odrastanje mladih je obeleženo prisustvom vršnjačkog i porodičnog nasilja, izraženim buntom prema autoritetima kao što su roditelji i profesori kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.

I izvan Japana (Vikipedija)

Istovremeno, dolazi do velikih interpersonalnih promena na početku novog milenijuma. „Vreme fikcije” nastaje posle perioda koji se označava kao „vreme snova”. „Vreme snova” je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznat kao konformizam, koji je podrazumevao društveni poredak u kojem se negovalo kolekktivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu. Nakon ovog perioda nastaju nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Konformizam, kao oblik društvene interakcije, naglo gubi na značaju.

Postoji opravdani strah da će se ovo
stanje socijalne izolovanosti uskoro
proširiti i na druge zemlje i da će
fenomen, koji se rodio u Japanu,
postati globalni problem.

Istovremeno individualizam još nije u potpunosti formiran. Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su upravo generacije koje će trpeti posledicu sudara globalizacije sa konformističkim društvom. Novi oblik odnosa između Japanaca će se definisati kao rapidna promena u japanskom društvu koja vodi ka društvenoj situaciji koja nije orijentisana ka grupnoj pripadnosti. Novi oblik individualizma je sklonost kao mentalnoj i društvenoj izolovanosti, praćen čestom nezainteresovanošću pojedinca za dešavanja i ljude u svojoj okolini, ali sa hiperfokusom na daleke izvore informacija i osobe s kojima održavaju kontakt putem mobilnih telefona i interneta.

Pored svega navedenog ne treba zaboraviti da je od početka devedesetih godina do sada, kako u svetu tako i u Japanu, u porastu neregularna zaposlenost, kojom su posebno pogođeni mladi naraštaji. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca i nemogućnost planiranja života. Sve navedene društvene pojave se uzimaju kao ključni socijalno-kulturološki faktori u nastanku fenomena hikikomori.

Činjenica koja sve više zabrinjava jeste ta da je oblik ovog fenomena, pored Japana, registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija. Posle 11. septembra i Lehmanovog šoka u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji. U Evropi nazaposlenost mladih ljudi je u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za nastavak razvijanja fenomena otuđenosti. Stoga, postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati globalni problem.

(Ivana Branović, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar