Da li je javnost dobro obaveštena o razlozima padu Beogradskog univerziteta na tzv Šangajskoj listi?
Današnji svet ne može opstati, a kamoli se razvijati bez nauke i tehnologije odnosno bez aktivnosti koje posmatranjem i eksperimentima sistematski izučavaju strukturu i ponašanje svega što nas okružuje, bilo da se radi o živoj ili neživoj materiji. Nauka traži najbolje školovane i najsposobnije ljude, koji svojim naučnim radom osiguravaju napredak društva, koje im za uzvrat obezbeđuje radni ambijent, materijalnu sigurnosat, a uz to i naučna zvanja, i ugled. Međutim, u praksi se događa da nauka ne daje rezultate koji se očekuju.
Stanko Stojiljković (RTS)
Razloga tome ima mnogo, a o njima govori legendarni vitez naučnog novinarstva, Stanko Stojiljković, koji četrdeset godinas prati domaću i svetsku nauku. Svojevremeno je prvi obelodanio neke stvari koje se tiču domaće nauke, a o kojima se nikada nije govorilo dovoljno glasno, a još manje se o njima i pisalao. U poslednja tri broja „Galaksije”, naučnog magzina čiji je glavni urednik Stanko Stjiljković je obelodanio spisak naših najvrednijih naučnika u zemlji i inostranstvu iz koga se vidi da je od 100 srpskih „najnaučnika”, kako ih je nazvao, samo 14 u Srbiji, 55 je u SAD i anglosaksonskom svetu, a ostali su uglavnom u zapadnim zemljama.
„Galaksija” je naučni magazin s pedigreom, nekad najčitaniji u regionu, a danas na internetu ima preko 140.000 čitalaca. U minulih godinu dana objavljena su četiri broja u štampanom izdanju na 132 strane, bez recenzije, što omogućava dočaravanje znatno šire lepeze promišljanja i rasuđivanja – od filozofije, preko nauke, tehnologije i religije, a da pri tome nijedan članak i razgovor ne napušta naučno uporište.
Kako je prof. dr Momičilo Đorđević, urednik i voditelj veoma slušane emisije „Hipokratija” na Drugom programu Radio Beograda, propitao svoga gosta možete poslušati OVDE.
