Posle Drugog svetskog rata nije se pridavao značaj tim i drugim otkrićima nemačke medicine, jer su sva svrstana u eksperimente tipa dr Jozefa Mengelea, „anđela smrti”, koji je obavljao stravične oglede na ljudima u Aušvicu i drugim logorima.
Akademik Rajko Igić
Nedavno anketirani građani Bačke Palanke uglavnom su saglasni da treba zabraniti pušenje u zatvorenim javnim prostorima, ali oni predlažu da pušačima treba obezbediti prostoriju za pušenje.Godinama sam, posle penzionisanja u Novom Sadu, radio kao naučni savetnik u najvećoj državnoj bolnici u Americi i evo kako je tamo rešen problem pušenja. Ako nekog zaposlenog lokalna policija uhvati da u bolnici puši, tog momenta se udaljava s posla i oduzima mu se od mesečne plate jedan dan. Ukoliko istu osobu ponovo uhvate da puši, udaljava se s posla tri dana, a treći put, gubi posao.
Na svakom ulazu u bolnicu, nekoliko metara udaljene od zgrade, nalaze se ogromne pepeljare. One nisu natkrivene nadstrešnicom. Pušači koji žele da zapale, izađu i puše. Nekima ne smetaju kiša ili zima, čak ni kada je temperatura minus 20 stepeni. Propis donosi uprava bolnice, škole i drugih ustanova. Ovo pravilo dodatno podstiče pušača da ostavi duvan ili elektronske cigarete. Pored toga, od kada se ono sprovodi širom zemlje je zabeleženo mnogo manje požara u javnim zgradama.
Zavisnost od nikotina je teža nego ona koja se razvija kod korišćenja morfijuma. Teški pušači prvu cigaretu zapale već u roku od pola sata nakon ustajanja.
Možda bismo i mi mogli da se ugledamo na te mere. Ili na još strože, koje su uvedene tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Kada su nemački lekari otkrili da je pušenje duvana glavni uzrok karcinoma pluća, Adolf Hitler je naredio da žene, državni službenici i omladina ne smeju da puše. Čak su i vojnici dnevno dobijali sledovanje od po par cigareta.
Posle Drugog svetskog rata nije se pridavao značaj tim i drugim otkrićima nemačke medicine, jer su sva svrstana u eksperimente tipa dr Jozefa Mengelea, „anđela smrti”, koji je obavljao stravične oglede na ljudima u Aušvicu i drugim logorima. Američki i engleski lekari su 1960, odnosno 1962. godine, ponovo otkrili uzročnu vezu pušenja duvana i raka pluća i drugih telesnih oštećenja. Zato su u tim zemljama pušenje najpre ostavili lekari, ali se kod nas na tu štetu niko nije osvrtao. Čak i danas mnogi, posebno manje edukovane osobe, puše.
Ovih dana je lakše ostaviti duvan jer postoje pripravci nikotina, supstance koja izaziva fizičku zavisnost kod tzv. teških pušača, a može da se koristi za postepeno odvikavanje. Postoje i drugi lekovi koji pomažu da se olakša apstinencijalna kriza, npr. bupropion, citizin i vareniklin. Zavisnost od nikotina je teža nego ona koja se razvija kod korišćenja morfijuma. Teški pušači prvu cigaretu zapale već u roku od pola sata nakon ustajanja. Laki pušači puše retko ili povremeno. Oni poseduju samo psihičku zavisnost.
Međutim, volja je najvažnija u odvikavanju oba tipa pušača od pušenja, a nju snažno podstiče pogled sredine na pušenje. Kada sredina smatra da pušenje spada u primitivno ponašanje, pušači lakše dobiju snagu da ostave duvan. A najbolje je i ne počinjati pušiti.
