ARGUSOV POGLED

„HUAVEJ” RAZBIJA „GUGL”

Ilustracija (Asia Times)

Na šahovskoj tabli na kojoj se nadmeću SAD i Kina, Huavej” nije pešak, nego kraljica. Americi će se napad na Huavej” obiti o glavu.

Pepe Eskobar

Radi se o geopolitičkom, geoekonomskom ratu. Do sada je bio hladan, ali sada ulazimo u duboko zamrzavanje odnosa. Strategija nacionalne bezbednosti SAD to decidirano navodi. Kina je strateški konkurent i mora biti obuzdana svim sredstvima i na svim frontovima: ekonomskom, vojnom, i – prevashodno – tehnološkom.

Otuda aktuelna ofanziva širkog spektra, od 5G tehnologije i veštačke inteligencije (AI) do poteza sračunatih na sprečavanje globalizacije 2.0, a tome treba dodati i maksimalni pritisak koji se vrši širom sveta kako bi se sprečilo pridruživanje zemalja „Inicijativi pojas i put”, organizacionom spoljnopolitičkom konceptu Kine koji je ujedno i mapa puta evroazijske integracije do 2049. godine.

Sve je povezano

Sve je međusobno povezano; trgovinski rat Trampove administracije, „Gugl” koji blokira pristup unapređenom „android operativnom sistemu kompaniji „Huavej”, demonizacija „Pojasa i puta”. I sve to zbog kontrole globalnih lanaca snabdevanja i tehnološke infrastrukture.

„Huavej” nije pešak, već kraljica na tehnološkoj šahovskoj tabli. U okruženju u kojem kineske IT kompanije brzo napreduju u pogledu registrovanja naučnih patenata, „Huavej” je već prvi među jednakima. Od tehnološko-naučnih dostignuća do primenjenih istraživanja i kreativnih tršižnih rešenja, kineska tehnologija predstavlja organizovanu „pretnju” američkoj tehnologiji. Ovo je srž geopolitičkog i geoekonomskog okršaja između hegemona i ambiciozne supersile.

SAD i Kina su već AI supersile, jer, osim
vrhunskih talenata i istraživačkih
laboratija, oni mogu računati na „veliku
bazu korisnika i dinamičan ekosistem
preduzetništva i kapitala”.

Na primer, pritisak na Nemačku, Veliku Britaniju i Italiju zasnovan na nejasnom konceptu koji se svodi na priču o kineskoj „ekonomskoj agresiji” neće primorati ove industrijalizovane zemlje da odbace „Huavej”, jer one same mogu da imaju koristi od vodeće uloge „Huaveja” u razvijanju 5G tehnologije i da stvore svoje sopstvene „pametne” ili bezbedne gradove.

Cepanje globalnih lanaca snabdevanja – čemu teži Trampova administracija – takođe neće odseći „Huavej”, jer i dalje postoji velika međuzavisnost. Oko 22 odsto „Huavej” proizvoda sadrži američke komponente, a čip „snepdregon” koji proizvvodi američki „Kvalkom” ugrađen je u većinu kineskih pametnih telefona.

Ono što je najvažnije jeste da koncept „Napravljeno u Kini” računa na stvaranje kreativnih paketa, dajući prednost onim vrstama biznisa koje se orijentišu na proizvodnju proizvoda sa dodatnom vrednošću, ciljajući masu globalnih potrošača, privatnih i korporativnih. Ovaj proces se nalazi u srži koncepta „Napravljeno u Kini 2025” koji ima za cilj da prekine zavisnost od zapadne tehnologije i konfiguriše Kinu kao globalnog lidera u domenu veštačke inteligencije, usluga računarstva u oblaku (cloud computing), interneta stvari (internet of things), industrijske automatizacije 4.0, biotehnologije i vazduhoplovstva. Dakle, zbogom jeftinoj masovnoj proizvodnji; dobrodošlica novim tehnologijama.

Rešenje je u „azijanomici”

U knjizi „AI Supersile: Kina, Silikonska dolina i Novi svetski poredak”, trgovac rizičnim kapitalom Kaj-Fu Li, sa decenijama iskustva u radu na obe strane tehnološke bare, uverljivo pokazuje da će tehnologija „zabosti klin između supersila u proizvodnji veštačke inteligencije i ostatka sveta, što bi moglo podeliti društvo duž klasnih linija” u skladu sa „distopijskom naučnom fantastikom”.

SAD i Kina su već AI supersile, jer, osim vrhunskih talenata i istraživačkih laboratija, oni mogu računati na „veliku bazu korisnika i dinamičan ekosistem preduzetništva i kapitala”.

Širom Evroazije, sledeći tragove „Pojasa i puta”, Kina je predodređena da vlada u oblasti razvoja 5G tehnologije i veštačke inteligencije, od jugoistočne do jugozapadne Azije i sve do Afrike.

To ostavlja Zapadnu Evropu, kao ključno geokomonsko bojno polje za internet i internet usluge, da bude osvojena od strane „Huaveja” i drugih kineskih tehnoloških kompanija. Uvek je važno imati na umu da velika većina takozvanih američkih „saveznika” – posebno u Aziji, ali i u ogromnom delu Evrope – sada više trguje – ili investira – sa Kinom nego sa SAD.

Žan-Klod Junker, Emanuel Makron, Angela Merkel i Si Đinping

Tehnologija 5G će uspostaviti novu tehnološku paradigmu u industrijskoj robotici, daljinskoj kontrolnoj hirurgiji, novim transportnim rešenjima veštačke inteligencije, logistici distribucije i nizu drugih specijalizovanih oblasti. Razmislite, na primer, o kontejnerima za transport koji autonomno komuniciraju – umreženi u brzom i slobodnom protoku.

Ne samo Kina, već i cela Azija postaje
tehnološka razvojna mašina savremenog
sveta. Dobrodošli u „azijanomiku”.

U ovom novom okruženju, „Huavej” je ekonomičniji, efikasniji, jeftiniji, inovativniji, a njegovi proizvodi troše manje energije. Dodajte na to i da kineske kompanije žele da eksperimentišu sa telekomunikacionim operaterima, na primer ulaganjem u istraživačke centre i laboratorije u Evropi, kao što je „Huavejov” Centar za transparentnost i sajber bezbednost u Briselu.

Ne samo Kina, već i cela Azija postaje tehnološka razvojna mašina savremenog sveta. Dobrodošli u „azijanomiku”. Sve ovo znači da „Huavej”, čak i pod udarom američke vlade i odbačen od strane „Gugla”, neće imati nikakvih problema u pronalaženju drugih kineskih i azijskih dobavljača. Zapravo možete računati na to da će Peking snažno krenuti u okupljanje svih glavnih kineskih tehnoloških kompanija sa ciljem da razviju sve komponente u tehnologijama koje Kina još ne poseduje. Presedana ima mnogo. Osvrnimo se na jedan od najvažnijih.

Inoviraj ili umri

U septembru 2014. godine premijer Li Kećijang se obratio na kineskom „letnjem Davosu” u Tjanđinu da bi objasnio kako su tehnološke inovacije bile ključne za rast i modernizaciju kineske ekonomije.

Ovi govori se obično sastoje od uspavljujućeg gnjavljenja opštim mestima i napomenama. Ali ovaj put Li je izašao sa novim, do tada nepoznatim sloganom: „Masovno preduzetništvo i masovne inovacije”. To je ubrzo postao ratni poklič vladinih podsticaja da se razvijaju start-ap ekosistemi i podrže tehnološkim inovacijama.

U julu 2015. godine, Državni savet Kine – koji donosi sve zaista važne političke odluke – izdao je glavnu direktivu: od sada svi treba da se uključe u proces „masovnog preduzetništva i inovacija”. Cilj je bio da se stvori na hiljade tehnoloških inkubatora, preduzetničkih zona i „vodećih fondova”, podržanih od strane Pekinga, kako bi se podstaklo dodatno investiranje u rizični kapital, uz privlačnu poresku politiku i pojednostavljivanje procesa za dobijanje vladinih dozvola neophodnih za pokretanje biznisa.

Tako funkcionišu stvari u Kini. Centralna vlada može postaviti glavne ciljeve. Međutim, implementacija je potpuno lokalna i zavisi od hiljada gradonačelnika i lokalnih zvaničnika. Ovi ljudi mogu napredovati u ogromnoj birokratiji samo na osnovu postignutih rezultata. A kontrolori su, naravno, krupne zverke u odeljenju za ljudske resurse unutar Komunističke partije Kine. Stoga je lako zamisliti pomamu kada Peking postavi jasno određene ciljeve. Podređenima preostaje samo da ih dostignu ili mogu da zaborave na dalje napredovanje u karijeri.

Upravo to će se sada dogoditi. Peking će kineskom tehnološkom sektoru izdati naređenje da dostigne sledeći nivo. Svako ko je bio u zahuktalom tehnološko-eksperimentalnom središtu u  Šenženu zna šta to znači. Americi će se napadi na „Huavej” neizbežno obiti o glavu.

Predsednik Si Đinping i generalni direktor Huaveja” Ren Žengfej

„Huavej” je sada ubrzao komercijalnu implementaciju svog sopstvenog operativnog sistema, koji će biti potpuno prilagođen globalnim tržištima. Njihov plan B je sada plan A – plus osveta. Nikada ne potcenjujte moć neželjenih posledica; „Huavejevo” razbijanje „Guglovog” de facto monopola moglo bi biti odmah iza (tehnološkog) ćoška.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar