Instrument veličine tostera koji je Nasin rover „Istrajni” poneo uspeo je da retku i toksičnu atmosferu Crvene planete pretvori u kisenonik.
Naučnici veruju da je ovaj istorijski uspeh još jedan korak na putu ka budućem prisustvu ljudi na našoj susednoj planeti.Američka svemirska agencija Nasa se pohvlila još jednim istorijskim uspehom od kada je rover „Istrajni” (Perseverance) prispeo na površinu Marsa 18. februara.Nasin robot „Istrajni” na sebi nosi i instrument veličine tostera nazan Mars Oxygen In-Situ Resource Utilization Experiment – MOXIE koji je trebalo da atmosferu na povrišini Marsa bogatu ugljen-dioksidom, pretvori u kisenonik. MOXIE je 20. aprila izvršio svoj zadatak.
Iako je ovo tek samo deo eksperimenta, poemnuti rezultati bi mogli da otvore put da nešto što se do sada tretiralo kao naučna fantastika, postane naučna činjenica koja će omogućiti da se kiseonik izdvaja i skladišti na Marsu. Ovaj kiseonik bi neki budući astronauti mogli da koriste kao raketno gorivo za poletanje sa Crvene planete. Takvi uređaji, takođe, jednog dana mogu da obezbede i vazduh potreban za disanje samih astronauta.
Odlazak ljudi na Mars
„Ovo je presudan prvi korak u pretvaranju ugljen-dioksida u kiseonik na Marsu”, nvodi Džim Rojter, jedan od rukovodilaca ovog projetka. „MOXIE ima još mnogo posla, ali rezultati ovog eksperimenta obećavaju da idemo ka našem cilju da jednog dana i ljudi stignu na Mars. Kiseonik nije samo ono što udišemo. Raketno gorivo je zavisno od kiseonika, a budući istraživači će zavisiti od proizvodnje pogonskog goriva na Marsu kako bi mogli da se vrate kući”, dodaje Rojter.
MOXIE je inače dizajniran da proizvodi tek oko 10 grama kiseonika na sat, ali neki budući generator koji će raditi na ovom principu, mogao bi da iz atmosfere izdvoji mnogo veću količinu.
Inače, atmosfera Marsa koja se sastoji od 96 procenata ugljen-dioksida. Pored toga, sto puta je ređa od Zemljine, tako da čak i da je istog sastava kao naš vazduh, ljudi ne bi mogli da prežive. Uz to, prema procenama stručnjaka za povratak četvorice astronauta na Zemlju trebalo bi oko 25 tona kiseonika. Pošto je izuzetno skupo prevoziti bilo šta do Marsa, a rakete imaju ograničen kapacitet rezervoara, svaki gram je izuzetno važan.
Šest grama za sat
Posle dvosatnog zagrevanja, MOXIE je počeo da proizvodi kiseonik brzinom od šest grama na sat. Eksperiment je dva puta prekidan da bi se procenilo stanje instrumenta, ali posle sat vremena rada dobijeno je oko 5,4 grama kiseonika, dovoljno, recimo, da astronautu obezbedi 10 minuta noralne aktivnosti.
Rover „Istrajni”
MOXIE je inače dizajniran da proizvodi tek oko 10 grama kiseonika na sat, ali neki budući generator koji će raditi na ovom principu, mogao bi da iz atmosfere izdvoji mnogo veću količinu.Predviđeno je da MOXIE tokom godine obavi još najmanje devet eksperimenata i testira svoje mogućnosti tokom različitih doba dana, kao i godišnjih doba.MOXIE radi tako što odvaja atome kiseonika od molekula ugljen-dioksida, koji se sastoje od jednog atoma ugljenika i dva atoma kiseonika. Otpadni proizvod, ugljen-monoksid, ispušta se nazad u atmosferu Marsa.
Za ovaj postupak je potrebna veoma visoka temperatura od oko 800 stepeni Celzijusa, a kako bi izdržao toliku temperaturu MOXIE je napravljen od materijala otpornih na toplotu.„MOXIE nije samo prvi instrument za proizvodnju kiseonika u drugom svetu”, naglašava Trudi Kortes, direktorka tehnološkog programa, već je to prva tehnologija ove vrste koja će budućim misijama pomoći da „žive van Zemlje” i koriste elemente iz okruženja drugih svetova, odnosno da proizvode potrebne resurse na licu mesta.
(Izvor RTS)
