Istraživanja koronavirusa: male šanse za sticanje dugoročne samoodbrane. Čak i kada se osoba razboli od koronavirusa, to nije garancija da se neće ponovo zaraziti, ukazuje novo istraživanje.
Pored SARS-CoV-2, koronavirusa koji trenutno ima svu svetsku pažnju, postoje i brojni drugi za koje znamo već decenijama, a za koje nije poznato da mogu da zaraze ljude i koji su sezonski.Istraživači su proučavali četiri vrste sezonskih koronavirusa tokom poslednjih 35 godina i otkrili su da se ponovna infekcija često dešavala, oko godinu dana nakon prve zaraze. Iako to ne mora da bude slučaj za trenutnu globalnu pandemiju, svakako nije dobar znak kada je u pitanju nada u dugoročni imunitet populacije.
Autori kažu da je ponovna infekcija, možda, zajednička karakteristika svih ljudskih koronavirusa.
Analizirajući 513 uzoraka seruma prikupljenih od 1980-ih od 10 zdravih muškaracaa koji žive u Amsterdamu, istraživači su primetili nekoliko antitela povezanih sa koronavirusima.Svaki porast protumačen je kao reinfekcija, a za sva četiri proučena sezonska koronavirusa, uključujući HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 i HCoV-HKU1, tim je otkrio od tri do 17 infekcija po pacijentu.Neke retke infekcije pojavile su se već šest meseci nakon početne infekcije, ali češće su se vraćale godinu dana posle, „što ukazuje da je zaštitni imunitet kratkotrajan”.
Do danas je malo potvrđenih slučajeva ponovne infekcije kovidom-19, jer je još uvek rano da se kaže koliko dugo može da traje stečeni imunitet na SARS-CoV-2.Potraga za drugim koronavirusima jedan je od naših najboljih tragova ali, nažalost, ovo višedecenijsko istraživanje ukazuje na to da je imunitet za mnoge infekcije koronavirusom kratkotrajan.Autori kažu da je ponovna infekcija, možda, zajednička karakteristika svih ljudskih koronavirusa.
Studija je ograničena time što se ne može sa sigurnošću reći da je svako povećavanje broja antitela definitivno predstavljalo ponovnu infekciju.Istraživanje je, takođe, urađeno na malom uzorku učesnika, pa su potrebne veće studije. Međutim, postoje neke pogodnosti koje druga istraživanja nemaju.
Najnovija istraživanja, posebno na SARS-CoV-2 pokazuju da nivo specifičnih antitela počinje da se smanjuje u prva dva meseca nakon infekcije, naročito posle blagih slučajeva, što je slučaj kod većine ljudi.
„Naša serološka studija je jedinstvena jer izbegava pristrasnost uzorkovanja iz prethodnih epidemioloških studija zasnovanih na protokolima testiranja zasnovanih na simptomima”, pišu autori nove studije objavljene u časopisu Nature Medecine. Umesto toga, pacijenti su se redovno testirali, više puta godišnje tokom nekoliko decenija, čak i kada su se osećali zdravo. Ovo je važno jer mnoge infekcije koronavirusom mogu ostati asimptomatske, što znači da bismo mogli prevideti mnoge reinfekcije.
Najnovija istraživanja, posebno na SARS-CoV-2pokazuju da nivo specifičnih antitela počinje da se smanjuje u prva dva meseca nakon infekcije, naročito posle blagih slučajeva, što je slučaj kod većine ljudi.Uzorci krvi, koji su prikupljeni svaka 3 meseca pre 1989. i svakih 6 meseci posle, pokazuju da se većina infekcija koronavirusom u Amsterdamu dogodila u zimskom periodu.
„U našoj studiji meseci jun, jul, avgust i septembar pokazuju najmanju prevalenciju infekcija za sva četiri sezonska koronavirusa”, pišu autori, „što potvrđuje veću prevalenciju zimi u pojedinim zemljama”. Ovo je slično istraživanju drugih humanih koronavirusa, koji pokazuju da se stopa zaraze usporava leti.S obzirom na to da je na severnoj hemisfer sada već jesen, to je krajnje zabrinjavajući rezultat ako se nova saznanja primene na trenutnu globalnu pandemiju.Ostaje da se vidi da li SARS-CoV-2sledi isti trend kao i drugi koronavirusi.
Ali ako želimo da budemo oprezni, ne bi trebalo da pretpostavljamo da je dugoročni imunitet rešenje, jer nas na kraju oslanjanje na vakcinaciju i prirodni imunitet može dovesti do ovog virusa.Sticanje dugotrajnog imunološkog odgovora putem vakcine može biti teško. Možda ćemo morati redovno da se vakcinišemo, kao što je to slučaj sa sezonskim gripom.
(Izvor N1)
