PANDORINA KUTIJA

INTERNET CENZURIŠU

Ilustracija (Chronicles Magazine)

Ključno je da se shvati da „Gugl, „Jutjub, „Tviter i drugi tehnološki giganti nisu nepristrasni kustosi onlajn sadržaja. Oni su cenzori.

Prvi stadijum internet cenzure se odvija kada žrtve čak nisu nisu toga ni svesne. Tvitovi, objave, članci, video-snimci, komentari i politički sadržaj na veb-sajtovima se mogu objavljivati bez ikakvog otpora. Ali oni se ne vide, ne bivaju predloženi (suggested) korisnicima na internetu i brzo bivaju zatrpani gomilom drugog, konkurentnog sadržaja. Nakon što su rezultati predsedničkih izbora 2016. godine šokirali Silicijumsku dolinu, tehnološki giganti su jedan po jedan počeli da izdaju saopštenja kako su, zbog „dezinformacija” koje su cirkulisale u izbornoj kampanji, prilagodili svoje algoritme koji rangiraju sadržaj.

Kako je viši potpredsednik „Guglove” pretraživačke jedinice, Ben Gomez, rekao nakon izbora 2016. godine, „podesili smo stvari tako da na površini održimo verodostojnije stranice i istovremeno oborimo rang nekvalitetnih sadržaja”. Pored toga, Gomez je rekao da je „Gugl” ažurirao smernice za „ocenjivače da na odgovarajući način označe šta može sadržati pogrešne informacije, neočekivano uvredljive sadržaje, prevare i neosnovane teorije zavere”.

Postoji mnoštvo sadržaja na internetu. Ako bi uklanjanje određenih neprikladnih sadržaja iz tog mora informacija bio neutralan proces, to bi bila jedna stvar. Međutim, „Gugl”, „Tviter”, „Epl” i drugi tehnološki giganti nisu nepristrasni kustosi onlajn sadržaja. Oko 95 procenata svih političkih donacija od strane zaposlenih u tehnološkim kompanijama tokom izborne kampanje 2016. su išle Hilari Klinton, navodi organizacija „Kraudpak” koja prati novčane donacije političarima.

Studija Istraživačkog centra Pju sprovedena prošle godine potvrdila je da „72 odsto javnog mnjenja smatra da društvene mreže najverovatnije aktivno cenzurišu političke stavove koje njihovi vlasnici smatraju neprimerenim”.

Video-snimak prvog sastanka kompletnog personala „Gugla” nakon izbora 2016. koji je procureo u javnost baca dodatno svetlo na sve ovo, s obzirom da je suosnivač „Gugla”, Sergej Brin, zaposlenima rekao da su izborni rezultati „duboko uvredljivi”, a finansijska direktorka Rut Porat umalo nije zaplakala kada je obećala da će „Gugl” „koristiti svoju ogromnu snagu, resurse i doseg koji ima kako bi nastavio da unapređuje vrednosti koje su istinski važne”.

15 miliona glasova
Sumnjam da bi se rukovodioci „Gugla” i drugih kompanija iz Silicijumske složili sa većinom građana SAD oko toga koje vrednosti su zaista važne, šta jeste ili nije uvredljivo, šta je prevara ili teorija zavere, ili koja je razlika između verodostojnih i lažnih vesti. Zapravo, studija Istraživačkog centra Pju sprovedena prošle godine potvrdila je da „72 odsto javnog mnjenja smatra da društvene mreže najverovatnije aktivno cenzurišu političke stavove koje njihovi vlasnici smatraju neprimerenim”. To uverenje dele mnogi širom političkog spektra, premda je jače među konzervativcima, budući da 85 procenata „republikanaca i nezavisnih birača koji naginju ka republikanacima” veruje da tehnološki giganti cenzurišu politički govor.

Ispostavlja se da je to nepoverenje pustilo dubok koren. U mesecima koji su prethodili izborima 2016. godine, naučni istraživač Robert Epstin predvodio je tim koji je objektivno utvrdio da je prvih deset rezultata pretrage o izborima koji su se pojavljivali na prvoj strani „Guglovog” pretraživača (među hiljadama drugih) u proseku favorizovalo Klintonovu u odnosu na Donalda Trampa. On je kasnije procenio da je ovo moglo da utiče na dva do tri miliona neoprdeljenih birača da na kraju glasaju za Klintonovu u odnosu na Trampa.

U junu je voditelju „Foks njuza” Takeru Karlsonu rekao da manipulisanje rezultatima pretrage na izborima 2020. godine demokratama može doneti ni više ni manje nego 15 miliona glasova. Nastavivši da sprovodi pomenuto istraživanje, Epstin je utvrdio da „Gugl” manipuliše stavovima i tako što određuje koje pojmove za pretraživanje će ponuditi od prvog ukucanog karaktera, kao i koji pojmovi će vam biti ponuđeni do nastavljate da kucate.

Robert Epstin

Ali „Gugl” nije jedini koji ovo radi. Izveštaj „Vajs njuza” iz 2018. godine je pokazao da „opadajući meni pretraživanja na ,Tviteru᾽ nije pokazivao profile nekih istaknutih republikanaca”, što je u suštini predstavljalo „tihu cenzuru”. Kada korisnici počnu da kucaju imena predsedavajuće Republikanskog nacionalnog komiteta Rone Mekdanijel i ostalih, profili drugih, manje poznatih ljudi sa manjim brojem pratilaca se pojavljuju kao predloženi. Predsedavajući Demokratskog nacionalnog komiteta Tom Perez i druge demokrate nisu imale sličnih problema.

„Tviter” je kasnije rešio ovaj problem i u svedočenju pred Kongresom je ponovio da ne vrši rangiranje na osnovu političkih stavova. Ekovodilac razvojnog sektora „Tvitera” Kejvon Bejkpur je kasnije rekao da je problem nastao zbog „Tviterovog” korišćenja „bihevioralnih signala i mašinskog učenja kako bi se smanjila mogućnost da se ljudi odvrate od zdrave javne rasprave”, pa je greškom označio profile Mekdanijelove i drugih kao problematične. Problem je bio u mašini, zar ne vidite? Ne obraćajte pažnju na čoveka iza kulisa.

Namerno ili ne, tek Epstinovo istraživanje pokazuje da ove manipulacije rezultatima pretrage imaju veliki uticaj. Favorizovanje jednog političara (ili političkog stava) u rezultatima pretrage u odnosu na drugog „lako može promeniti glasačke preferencije neopredeljenih birača za 20 procenata ili više – do 80 procenata u nekim demografskim grupama”, napisao je Epstin za „Ju-Es-Ej tudej”. Još ne postoji način da se izbegne „Guglova” politička pristrasnost jer je njegov uticaj ogroman. Prema podacima „Statiste”, 88,5 procenata pretraživačkih aktivnosti u svetu se odvija preko „Gugla”, a „Jutjub”, njegova filijala, kontroliše 90 procenata tržišta video-snimaka.

Preopasni da govore
Što nas dovodi do demonetizacije, drugog nivoa onlajn cenzure. Stvaraoci „Jutjub” video-snimaka već dugo znaju da se video-snimcima sa problematičnim sadržajem uskraćuju prihodi od reklama. Na „Jutjubu” i drugim platformama demonetizacija je algoritamska funkcija prema kojoj pominjanje određenih tema i reči onemogućuje video stvaraoce da zarađuju za život. On funkcioniše kao mašinskim putem kontrolisani „Overtonov prozor” koji strogo ograničava uslove prihvatljive debate.

Rezultat je to da se video-kanalima koji se bave osetljivim političkim temama može demonetizovati čitav katalog video-snimaka. Ovo se desilo nekim kanalima koji su se bavili pitanjem prava na posedovanje oružja i Drugim amandmanom, kao i kanalima koji su objavljivali video-snimke oružanih incidenata u kojima je učestvovala policija sa ciljem da suzbiju širenje dezinformacija od strane aktivističkih grupa poput „Životi crnaca su važni” (Black Lives Matter).

U junu je „Jutjub” demonetizovao sav sadržaj na izuzetno popularnom kanalu konzervativnog komičara Stivena Kraudera, nakon što je on imitirao piskavi način govora Karlosa Maze, gej voditelja „Voks medije”. Maza je to nazvao homofobičnim uznemiravanjem, a „Jutjub” je naveo da se radi o „aktuelnom obrascu gnusnog ponašanja”. Krauder će moći ponovo da stiče prihode od reklama, ističu iz „Jutjuba”, ali prvo „moraju da se reše svi relevantni problemi u vezi sa kanalom”.

Poslednji korak je deplatformizacija, odnosno direktna zabrana. Spisak konzervativaca koji su bili deplatformisani sa društvenih mreža je dugačak i postaje duži svakog dana. Od desničarskih provokatora Majla Janopulosa, Aleksa Džounsa i Gejvina Mekinesa, do levih centrista i zagovornika bregzit poput Karla Bendžamina.

Svi oni (i mnogi drugi) su od strane velikih tehnoloških kompanija označeni kao isuviše opasni da bi im se dopustilo da govore. U međuvremenu, poznate levičarske ličnosti koje konzervativcima prete nasiljem, i članovi Antife koji to sprovode u delo, nastavljaju da koriste svoje naloge.

Senator Ted Kruz govori o cenzuri

Ako vam se ovaj kratki katalog internet cenzure učini sumornim, uzmite u obzir da je prvi korak ka rešavanju problema razumevanje da problem postoji. Šta se u pogledu ovog problema može učiniti u ovom trenutku nije sasvim jasno.

(Edvard Velš, Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar