ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

ИТ НОМАДИ ХРЛЕ У БЕОГРАД

Pexels

„Скенер дигиталних номада” показао је да су за такву одлуку најважнији поуздана интернет веза, ниски трошкови живота, али и култура, клима, грађанске слободе, транспорт, језик, квалитет ваздуха, удаљеност плажа или планина.

Иницијатива Дигитална Србија” и УНДП Лабораторија за убрзани развој представили су Скенер дигитаних номада”, анализу о дигиталним професионалцима из иностранства који су се одлучили да одређено време живе и раде у Београду. Kако се начин живота који води ова група дигиталних радника неретко сврстава у један од надолазећих трендова, фокус анализе је усмерен на то ко су дигитални номади у Београду, како их задржати дуже и мотивисати да остварују чвршће везе са тржиштем у Србији, наводи се у саопштењу.

Kако се наводи, као што сам назив каже, дигитални номади су људи који бирају на ком месту ће да живе и често мењају локације, а послови које они обављају све су бројнији и покривају различите области – програмирање, дигитални маркетинг, игре на срец́у, блокчејн, писање, е-трговина, вештачка интелигенција, графички дизајн… У намери да одговори на питање који су најважнији фактори које они узимају у обзир приликом избора места за (привремени) живот и рад, Скенер дигиталних номада” показао је да су то поуздана интернет веза, ниски трошкови живота, али и култура, клима, грађанске слободе, транспорт, језик, квалитет ваздуха, удаљеност плажа или планина.

У анализи је истакнуто и да је у првој половини године Београд на сајту Nomad list лист, једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, према утисцима корисника, био на седмом месту у Европи. Овакав ранг међу градовима попут Лисабона и Берлина указује на потенцијал наше престонице да буде место које привлачи и задржава ову врсту радника.


Кристина Јазинка Николић
(Wannabe)

„Иако за сада не говоримо о великом броју дигиталних номада, из њиховог искуства можемо да научимо како да Београд видимо на други начин и у шта треба улагати како би се унапредили услови рада и за домаће дигиталне раднике”, истакла је Kристина Јазинка Николић из Програма УН за развој, говорећи о дигиталним номадима који посећују наш главни град.

„Истраживање смо усмерили баш на ову групу ИТ професионалаца, имајући у виду да међународна познанства постају потенцијални бизнис контакти, да домаће фирме имају прилику да уче како да раде са странцима и да неки од њих могу да одлуче да отворе своје фирме овде. Поред тога, иако за сада говоримо о малој групи људи, они имају озбиљан потенцијал да друштво учине отворенијим и разноврснијим, што један град (а такмиче се градови, не државе) чини привлачнијим и за друге људе”, додала је.

У Београду имају приступ брзом и стабилном интернету, занимљивој стартап сцени и просторима за заједнички рад, што је ван шенгенске зоне, што је лако кроз град ићи пешице, што су људи у њему срдачни и добро говоре енглески.

Сазнања из извештаја, такође, сведоче да је наш главни град посебно атрактиван јер има карактеристике светске метрополе, а спада у један од најприступачнијих главних градова у Европи. Осим тога, као добре стране дигитални номади најчешће истичу то што у Београду имају приступ брзом и стабилном интернету, занимљивој стартап сцени и просторима за заједнички рад, што је ван шенгенске зоне, што је лако кроз град ићи пешице, што су људи у њему срдачни и добро говоре енглески. Оно у чему је наша престоница лошије оцењена јесу сувише хладне јесени и зиме, крута бирократија, лош квалитет ваздуха, недостатак садржаја који окупља номаде, толеранција према различитостима и чињеница да је пушење дозвољено у многим јавним затвореним просторима.

Kако је прилив дигиталних номада значајан извор знања и повезивања са светом, позиционирањем Београда као града који разуме потребе овог типа радника проширила би се мрежа дигиталних професионалаца који у домаћи екосистем доносе потребне вештине, отвориле би се нове прилике и унапредила репутација наше престонице.


Небојша Ђурђевић (Дигитална Србија)

„Начин рада који подразумева независност од локације и употребу онлајн алата карактеристичан је за дигиталне номаде. Осим што овакав стил живота погодује овим појединцима, он погодује и изградњи успешних стартап екосистема. Разлог је тај што дигитални номади где год да дођу са собом доносе нова знања и искуства, те технолошку сцену чине богатијом и дају јој међународни карактер. Зато нам је било важно да мапирамо овај сегмент и видимо како можемо да их охрабримо да своја искуства поделе са локалним стручњацима и тако постану корисно појачање домаћој дигиталној сцени”, објаснио је директор Иницијативе Дигитална Србија” Небојша Ђурђевић.

Иако се према налазима из извештаја дигитални номади у Београду задржавају дуже него у Барселони или Лондону, далеко мање их посећује наш главни град. Ова чињеница оставља отворен простор да се повећа број номада који долазе у Београд кроз бољу промоцију, мењање генералне перцепције о нашем главном граду, улагање напора локалних ИТ организација да укључе ову врсту радника у своје догађаје, али и кроз креирање политика усмерених на стварање повољнијег окружења за странце који долазе да раде из Србије. Све прикупљене податке анализирала је Иницијатива Дигитална Србија” уз подршку УНДП. Целокупан извештај доступан је на сајту https://www.rs.undp.org/content/serbia/en/home/.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар