MEĐU IZMEĐU

IZVRTANJE STVARNOSTI

Shutterstock

Kako nam mozak dočarava snove? Svake noći sanjamo po dva sata, iako uobičajen, to je zapravo izuzetno zagonetan proces. Tek u poslednjih nekoliko desetina godina, sa napretkom tehnologije poput fMRI-a koja omogućava beleženje i vizuelizaciju aktivnosti u mozgu, neuronaučnici su počeli da shvataju kako i zašto doživljavamo ta otkrića. Šta zapravo naučnici misle da pokreće noćne halucinacije u našem mozgu?

Sećanje

Snovi se oslanjaju na sećanja i uspomene sačuvane u vezama između moždanih ćelija, koje hipokampus prati u nastajanju. Noću usmerava neurone na ponovnu reprodukciju tih uspomena, olakšavajući dugoročno čuvanje. To bi moglo da bude razlog zašto stvarnost prodire u naše vizije, ali ne i razlog zašto poneke vizije i snovi izvrću stvarnost, piše Popular Science.

Zamišljanje

Naše najslikovitije vizije i slike javljaju se tokom REM faze sna. Povećava se aktivnost u regijama mozga koje kontrolišu pokrete i obrađuju optičke ulaze, poput vidnih i motornih korteksa, koji verovatno stvaraju ono što vidimo” i radimo” dok mirujemo. Ipak, nije jasno šta tačno pokreće ta područja tokom noći.

Osećaji

Amigdala u obliku badema pomaže u generisanju osećaja poput straha, besa i teskobe. Ona i drugi emocionalni domeni su neobuzdaniji tokom REM faze, što bi moglo da objasni zašto se jake reakcije često događaju kada zadremamo.

Odlučivanje

Snovi i dalje sadrže poluracionalne misli, verovatno zahvaljujući područjima koja podržavaju svesnu spoznaju. Polukrug u središtu mozga, utiče na motivaciju i donošenje odluka, i može da se uključi dok dremamo.

Beg

Tokom REM faze neuronaučnici vide potiskivanje dorzolateralne prefrontalne kore, što je ključno za izvršne funkcije poput usmeravanja pažnje, rešavanja problema i rasuđivanja. Ovo bi moglo da objasni zašto retko shvatamo da spavamo, uprkos nekim neobičnim scenarijima.

(Izvor N1)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar