МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ИЗВРТАЊЕ СТВАРНОСТИ

Shutterstock

Kако нам мозак дочарава снове? Сваке ноћи сањамо по два сата, иако уобичајен, то је заправо изузетно загонетан процес. Тек у последњих неколико десетина година, са напретком технологије попут fMRI-а која омогућава бележење и визуелизацију активности у мозгу, неуронаучници су почели да схватају како и зашто доживљавамо та открића. Шта заправо научници мисле да покреће ноћне халуцинације у нашем мозгу?

Сећање

Снови се ослањају на сећања и успомене сачуване у везама између можданих ћелија, које хипокампус прати у настајању. Ноћу усмерава неуроне на поновну репродукцију тих успомена, олакшавајући дугорочно чување. То би могло да буде разлог зашто стварност продире у наше визије, али не и разлог зашто понеке визије и снови изврћу стварност, пише Popular Science.

Замишљање

Наше најсликовитије визије и слике јављају се током РЕМ фазе сна. Повећава се активност у регијама мозга које контролишу покрете и обрађују оптичке улазе, попут видних и моторних кортекса, који вероватно стварају оно што видимо” и радимо” док мирујемо. Ипак, није јасно шта тачно покреће та подручја током ноћи.

Осећаји

Амигдала у облику бадема помаже у генерисању осећаја попут страха, беса и тескобе. Она и други емоционални домени су необузданији током РЕМ фазе, што би могло да објасни зашто се јаке реакције често догађају када задремамо.

Одлучивање

Снови и даље садрже полурационалне мисли, вероватно захваљујући подручјима која подржавају свесну спознају. Полукруг у средишту мозга, утиче на мотивацију и доношење одлука, и може да се укључи док дремамо.

Бег

Током РЕМ фазе неуронаучници виде потискивање дорзолатералне префронталне коре, што је кључно за извршне функције попут усмеравања пажње, решавања проблема и расуђивања. Ово би могло да објасни зашто ретко схватамо да спавамо, упркос неким необичним сценаријима.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар