MEĐU IZMEĐU

JEZERA BRŽE ISPARAVAJU

Pixabay

Pixabay

Novo istraživanje pokazalo je da slatkovodna jezera širom sveta isparavaju brže nego što se mislilo, a to ima značajan uticaj na klimatske i vremenske modele. Prirodna i veštačka jezera krase oko pet miliona kvadratnih kilometara Zemljine kopnene površine. U njima se nalazi skoro 90 posto sveže tekuće površinske vode na našoj planeti, a dom su mnogih jedinstvenih životnih formi.

No zbog globalnog otopljenja i povećanog sunčevog zračenja nebo je postalo žednije nego ikada ranije. Veća područja vode zbog smanjenja ledenog pokrivača takođe su dala nebu sve veći pristup molekulima vode. Svi ovi činioci pridonose bržem ciklusu kruženja vode; od njenog nakupljanja na kopnu do ponovnog isparavanja u atmosferu. Prethodne procene ovog ciklusa oslanjale su se na stope isparavanja, ali te stope ne predstavljaju svu količinu vode koja se gubi iz jezera zbog drugih faktora poput ciklusa smrzavanja i odmrzavanja. Zbog ove zavisnosti od lokalnih uslova pouzdana mera isparavanja mora se izračunati nezavisno za svako jezero.

Stoga su ekolog Đeng Đao sa Univerziteta Teksas A&M i kolege prikupili sve potrebne podatke za neverovatna 1,42 miliona jezera u svetu. Koristili su mesečne informacije o gubitku vode sa satelita u razdoblju od 1985. do 2018. i za svako jezero posebno uzeli u obzir brzinu isparavanja, površinu, trajanje ledenog pokrivača i promene u skladištenju toplote. „Otkrili smo da je dugotrajno isparavanje jezera za 15,4 posto veće od prethodnih procena”, rekao je dotični naučnik, a prenosi Science Alert.

Samo nebo svake godine upije preko tri triliona litara vode više nego ranije. Istraživči su takođe otkrili da veštački rezervoari imaju proporcionalno veći doprinos ovom isparavanju (16 posto) nego što na to ukazuje njihov kapacitet skladištenja od 5 posto.Iz globalne perspektive, ukupno isparavanje iz rezervoara može biti veće od kombinovane upotrebe vode za domaćinstvo i industriju. No čak i u Sjedinjenim Državama za vrlo malo jezera imamo pouzdane podatke o isparavanju”, dodao je ekolog Huilin Gao.

Đao i saradnici su pomoću prikupljenih podataka napravili projekat globalnog volumena isparavanja jezera (GLEV). Ovaj model je javno dostupan, zato pozivaju širu naučnu zajednicu i sve službe koje upravljaju vodama da ga koriste.S rezultatima za pojedina jezera, on može pomoći u poboljšanju donošenja odluka o upravljanju akumulacijama u celom svetu, posebno u uslovima sve većih suša i rasta populacije”, naglasio je Gao. Istraživanje pod naslovom Evaporative water loss of 1.42 million global lakes objavljeno je u časopisu Nature Communications.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar