Da nije bilo uplitanja ovog gasovitog diva, ona je mogla imati sasvim ugodnu klimu koja je mogla podržavati razvoj života.
Prema najnovijem istraživanju, Jupiter je odgovoran za to što je Venera danas uzavrela i negostoljubiva planeta s oblacima punim kiseline.Da nije bilo uplitanja ovog gasovitog diva, ona je mogla imati sasvim ugodnu klimu koja je mogla podržavati razvoj života. Naime, nova studija sugeriše da je gravitaciono polje Jupitera gurnulo Veneru bliže Suncu, pri čemu je došlo do efekta staklenika nakon čega su isparili svi okeani.
Sada je na Veneri dnevna temperatura toliko visoka da bi se moglo rastopiti olovo, a atmosfera je gusta i otrovna, ispunjena ugljen-dioksidom. Planeta je puna žućkastih oblaka sumporne kiseline.Radi se o najtoplijoj planeti u našem Sunčevom sistemu, iako je Merkur bliži Suncu. Temperature na Veneri se kreću oko 465 Celzijusovih stepeni.
Naučnici su putem računarskog modela koji je pratio razne položaje planeta u Sunčevoj porodici otkrili da bi Venera imala tačno takvu orbitu kakvu ima danas da ju je u nju gurnuo Jupiter kada se odmaknuo od Sunca pre otprilike milijardu godina, piše ScienceAlert. „U skladu s migracijama Jupitera, Venera je prolazila kroz dramatične klimatske promene. Prvo se sve više zagrevala, a zatim hladila i izgubila okeane”, objasnio je astrobiolog Stiven Kejn sa Univerziteta Kalifornija.
Venera, naime, ima vrlo jednoličnu i kružnu orbitu oko Sunca, što je neobično jer većina planeta ima eliptičnu orbitu pri kojoj udaljenost od Sunca varira tokom godine. Naučnici smatraju da je Venera imala mnogo gostoljubiviju klimu kada joj je orbita bila više eliptična.Jupiter je izuzetno velika planeta i ima dvostruko veću masu od svih planeta u Sunčevom sistemu zajedno, stoga nije ni čudo da je njegov razvoj uticao na putanje i klimu drugih nebeskih tela.
Ako je na Veneri u prošlosti postojao život, verovatno nije preživeo ovakvu klimatsku promenu, smatraju naučnici. Iako je nedavno otkriveno da u atmosferi Venere ima tragova gasa fosfina, što može ukazati na postojanje života, stručnjaci su skeptični jer bi u tom slučaju mikrobi morali preživljavati paklene uslove tokom poslednjih milijardu godina. „Verovatno postoje neki drugi procesi koji objašnjavaju pojavu fosfina”, rekao je Kejn.Istraživanje pod nazivomCould the Migration of Jupiter Have Accelerated the Atmospheric Evolution of Venus? objavljeno je u časopisu Planetary Science Journal.
(Izvor Indeks)
