EKOSOFIJA

KASPIJSKO MORE NESTAJE

Wikipedia/NASA

Prema proračunima nemačkih i holandskih istraživača, nivo vode u Kaspijskom moru će do 2100. godine biti za 9-18 metara niži nego sada, a površina morskog basena će se smanjiti za 23-34 odsto, što će prouzrokovati brojne probleme u ekologiji, ekonomiji i političkoj stabilnosti regiona.

Dok su mnoge zemlje širom sveta zabrinute zbog porasta nivoa mora, više od 100 miliona ljudi koji žive u prikaspijskom regionu suočavaju se sa suprotnim problemom – drastičnim padom nivoa Kaspijskog mora, upozoravaju naučnici. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Communications Earth&Enviromment. U geografskom smislu, nije reč o moru već o najvećem jezeru na svetu površine 371 hiljadu kvadratnih metara. Međutim, ono svake godine postaje sve manje. Od devedesetih godina nivo Kaspijskog jezera opada za nekoliko santimetara godišnje.

Nemački naučnici sa Gisenskog i Bremenskog univerziteta su zajedno sa holandskim geologom Frankom Veselingom iz odeljenja za nauke o Zemlji Univerziteta u Utrehtu izradili prediktivni model izmene nivoa Kaspijskog mora do kraja 21. veka. Sa čime će se suočiti planeta?

Prema proračunima nemačkih i holandskih istraživača, nivo vode u Kaspijskom moru će do 2100. godine biti za 9-18 metara niži nego sada, a površina morskog basena će se smanjiti za 23-34 odsto, što će prouzrokovati brojne probleme u ekologiji, ekonomiji i političkoj stabilnosti regiona.

„Poređenja radi, ukoliko nivo Severnog mora padne za dva ili tri metra, pristup lukama kao što su Roterdam, Hamburg i London biće otežan. Ribarski brodovi i kontejnerski giganti suočiće se sa poteškoćama, a sve zemlje sveta – sa ogromnim problemima. Ovde govorimo o padu od najmanje devet metara, u najboljem slučaju. U najgorem slučaju pad će iznositi 18 metara i Kaspijsko more će izgubiti više od trećine svoje površine, izjavio je Veseling.

Prema mišljenju naučnika, nivo ograničenih vodenih površina kao što je Kaspijsko more, određuje se delikatnom ravnotežom između padavina i oticanja vode, s jedne strane, i isparavanjem s površine, s druge strane. U slučaju Kaspijskog mora, oni objašnjavaju pad nivoa mora povećanim isparavanjem i gubitkom morskog leda u zimskom periodu. Ti procesi su povezani sa opštim povećanjem suše u regionu Mediterana i centralne Azije.

Autori navode još problema koji bi mogli da se pogoršaju u vezi sa padom nivoa mora. Kako su rekli, to bi moglo da utiče na jedinstvene ekosisteme i njihove ptice selice, beluge i kaspijske foke, koje odgajaju svoje mladunce na ledu na severu Kaspijskog mora. Isušivanje najplićeg severnog dela basena dovešće do istrebljenja populacije foka.


(Wikipedia/Redgeographics)

Naučnici upozoravaju da izuzetno neprijatne posledice očekuju i milione ljudi koji žive na obalama mora i reka koje se ulivaju u njega. Ti problemi bi, prema njihovim rečima, mogli da pogoršaju političke tenzije u ionako nestabilnom regionu. Zemlje koje dele akvateritoriju Kaspijskog mora – Azerbejdžan, Rusija, Iran, Turkmenistan i Kazahstan, moraće da zaključe nove sporazume o granicama i pravima na ribolov.

„Takav aspekt klimatskih promena, poput pada nivoa jezera, može da bude poguban kao i globalni porast nivoa mora. Potrebna je momentalna i koordinisana akcija da bi se nadoknadilo izgubljeno dragoceno vreme. Kaspijsko more koje se smanjuje moglo bi da bude primer rešenja problema i da podstakne slične akcije u drugim regionima, pišu autori istraživanja u svom članku.

S tim u vezi, naučnici pozivaju na stvaranje međunarodne grupe za jezera koja nestaju, pod pokroviteljstvom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu koja bi koordinisala rešenje tog problema.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar