Ko je objavio najviše naučnih članaka u godini koju smo ispratili? I I Kina i Pakistan.
Stanko Stojiljković
Možda sam pogrešio? U dvosmernom svetu jesam, u trosmernom nisam. Potonji ionako ne postoji, zato mogu svašta da napišem i da ne zgrešim. Krenimo najpre s ovim u kojem postoje samo dva smera: levo-desno, napred-nazad, gore-dole i tako redom.
Izdavačka kompanija „Klerivejt analitiks”upravo je obelodanila da su dve brzorastuće (u ekonomskom smislu) zemlje, Pakistan i Egipat, zabeležile najveći rast u 2018. godini – prva 21odsto, druga 15,9 posto. Na trećem mestu je Kina sa 15 postotaka. Ništa neobično, zar ne?
A koja je četvrta?
Pažljivo pogledajte grafikon iz uglednog naučnog časopisa „Nejčer”. Na četvrtoj stepenici odozgo nalazi se – Hongkong. Nekada britanska kolonija, danas pod upravom NR Kine. Istina kao specijalna administrativna oblast pod krilaticom „jedna zemlja, dva sistema”. Vraćena matici 1997. godine, to smo gledali na malim ekranima.
Ako ostavimo po strani unutrašnje društveno-političko uređenje, on je u međunarodnom pogledu deo NR Kine. Čiji su onda naučnici koji prebivaju i istražuju u „velegradu nebodera”s gotovo devet miliona žitelja?
Vratimo se redosledu „Klerivejt analitiksa”: iza Hongkonga poređali su se Indija, Brazil, Meksiko i Iran sa više od osam procenata porasta u poređenjnju s prethodnom godinom. Sveobuhvatnoposmatrano, prenosi „Nejčer”, prinosi od istraživanja porasli su za oko pet odsto, a na osnovu procenjenih 1.620.731 naučnih članaka upisanih u ogromnoj bazi podataka nauke i citata, „Naučna mreža”(Web of Science).
I tu sumnje nema.
Poznavaoci zbivanja pozdravljaju novodošle, jer je 1980. samo pet zemalja isporučivalo čak 90 posto novih naučnih saznanja (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Japan). Sada se u vrhu ove „proizvodne grupe”koja najviše doprinosi nalazi 20 zemalja.
Očekuje se da Kina (bez Hongkonga) ubrzo preuzme vođstvo, zato što najbrže naučno korača: iza SAD zaostaje otprilike za 35.000 članaka. Prema nekim merilima, ona se već ispela na sam vrh. Čak i ako zanemarimo hongkonški učinak koji joj kao zemlji-matici u trećem smeru s razlogom pripisujem.
