EKOSOFIJA

KLIMATSKI MEHURIĆI

Ilustracija

Ilustracija

Istraživači iz MIT-ija predlažu da silicijumski štit oko Zemlje, otprilike veličine Brazila, bude sačinjen od „svemirskih mehurića.

Tim istraživača iz Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) istražuje radikalnu metodu za suzbijanje efekata klimatskih promena. Kako su naveli u saopštenju za medije, predlažu da se koristi flota „svemirskih mehurića, površine Brazila, koja će iz svemira da odbija sunčevu svetlost od Zemlje. Dok neki naučnici upozoravaju da je geoinženjering opasno skretanje pažnje sa pravih rešenja potrebnih za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, drugi tvrde kako moramo da uzmemo u obzir sve opcije. Tu dolaze svemirski mehurići tima iz MIT-ija.

Umesto ubrizgavanja čestica u Zemljinu atmosferu, njihova pristup bi odbijao sunčevu toplotu iz svemira, daleko od  naše atmosfere. Istraživači proučavaju mogućnost pozicioniranja štita napravljenog od svemirskih mehurićau Lagranžovoj tački 1.

Metoda tima iz MIT-ija je novi oblik solarnog geoinženjeringa, koji je projektovan tako da se sunčeva svetlost odbija iz svemira, kako bi se Zemlja ohladila i kako bi se sprečile najgore posledice klimatskih promena. Najšire proučavana tehnika solarnog geoinženjeringa uključuje ubrizgavanje reflektujućih čestica aerosola u gornju atmosferu. Međutim, potencijalni negativan uticaj takve metode još nije u potpunosti shvaćen, što znači da je daleko od toga da se na to računa kao održivu opciju.

Pristup naučnika iz MIT-ija bio bi malo drugačiji. Umesto ubrizgavanja čestica u Zemljinu atmosferu, njihova pristup bi odbijao sunčevu toplotu iz svemira, daleko od naše atmosfere. Istraživači proučavaju mogućnost pozicioniranja štita napravljenog od svemirskih mehurića u Lagranžovoj tački 1, koja je relativno stabilna orbitalna tačka u svemiru, gde se gravitaciono privlačenje Zemlje i Sunca izjednačava. Svemirski teleskop Džejms Veb, na primer, nalazi se u Lagranžovoj tački 1.

Kao površina Brazila

Najveća prepreka za ovu metodu je bez sumnje u logistici. Naučnici sa MIT-ija pretpostavljaju da bi štit od mehurića morao biti otprilike veličine Brazila. I veruju da bi mehurići mogli biti proizvedeni u svemiru, smanjujući sve troškove lansiranja. Trenutno eksperimentišu u laboratoriji sa svemirskim mehurićima napravljenim od silicijuma. U saopštenju za javnost objasnili da su u „preliminarnim eksperimentima uspeli da naduvamo mehur od tankog filma na pritisku od 0,0028 atmosfera i da ga održimo na oko 50 stepeni Celzijusa ispod nule (da bismo aproksimirali svemirske uslove nultog pritiska i blizu nule). temperatura.

Da li bi solarni geoinženjering mogao da posluži kao splav za spasavanje čovečanstva? Ono što je najvažnije, istraživači sa MIT-ija su takođe napisali da bi njihovo solarno geoinženjering rešenje bilo „potpuno reverzibilno, što verovatno znači da bi mehurići mogli brzo da puknu ako otkrijemo da imaju neželjeni efekat na našu planetu.

Lako se uklanjaju

Ovo je veoma važno, jer tek treba da u potpunosti shvatimo svu složenost samih klimatskih promena, a kamoli metoda geoinženjeringa. U intervjuu za magazin „Diskaveri Linda Šnajder, međunarodna stručnjakinja za klimatsku politiku, upozorava da „čak i naše razumevanje klimatskih promena koje trenutno izazivamo nenamerno, još ima ograničenja, posebno kada su u pitanju uticaji u budućnosti. Naše razumevanje šta bi se desilo ako bismo namerno manipulisali klimom na globalnom nivou je još manje.

Potrebno je, naravno, više istraživanja, uprkos činjenici da su „svemirski mehurići na papiru sigurniji oblik solarnog geoinženjeringa. Međutim, ako najgori efekti klimatskih promena ipak postanu stvarnost, kao što će verovatno postati kako stvari stoje, ovaj predlog bi mogao da posluži kao vitalni splav za spasavanje čovečanstva.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar