Jeste li se ikada zapitali zašto se neurohirurzi i raketni naučnici izdvajaju kao crème de la crème ljudske inteligencije?
Napravljeno je istraživanje: Da li su pametniji raketni anučnici ili neurohirurzi?S obzirom na to da se fraze „nije ti to raketna nauka” i „nije ti to neurohirurgija” često naizmenično koriste kao tvrdnja da pred vama nije tako težak intelektualni zadatak, koja bi od te dve grupe izašla kao konačan pobednik u bitki umova?
„Neuronaučnici su pokazali znatno bolje rezultate od inženjera vazduhoplovstva u rešavanju semantičkih problema”, pišu autori, notirajući njihovu sposobnost da objasne retke reči i razumeju verbalne analogije.
U nedavnom ležernijem izdanju britanskog medicinskog časopisa The BMJ, družina nepristranih neuroznaučnika pokušala je dokazati kome pripada titula najpametnijih. „Smatra se da fraza ,nije to raketna nauka’ potiče iz Amerike pedesetih godina, kad su tamo dovedeni nemački raketni stručnjaci da pomognu razvoju svemirskog programa i izradi vojnih raketa”, objašnjava u studiji istraživački tim predvođen neuroznaučnicom Ingom Ašer saUniverziteta Koledž u Londonu.
Manje je jasno podreklo izraza „nije to neurohirurgija”, ali nezavisno od korena fraza, istraživači su u svom pokusu analizirali rezultate testa kognitivnih sposobnosti 329 inženjera vazduhoplovstva i 72 neurohirurga. Upoređivali su sposobnosti učesnika u rešavanju problema, uključujući planiranje i rasuđivanje, radnu memoriju, pažnju i obradu emocija.Iako su rezultati pokazali da postoje neke sitne razlike između dve posmatrane grupe, nijedna nije prevagnula.
Inženjeri vazduhoplovstva pokazali su, pak, bitno bolje rezultate u „mentalnom upravljanju i pažnji”, objašnjavaju istraživači, što ukazuje na to da se ove veštine poboljšavaju treningom poput sposobnosti da u glavi rotiraju zamišljeni trodimenzionalni predmet.
„Neuronaučnici su pokazali znatno bolje rezultate od inženjera vazduhoplovstva u rešavanju semantičkih problema”, pišu autori, notirajući njihovu sposobnost da objasne retke reči i razumeju verbalne analogije.Istraživači pretpostavljaju da je razlog ovakvih rezultata izloženost neuroznaučnika medicinskoj terminologiji koja koristi reči iz grčkog i latinskog jezika, što im pruža lingvističku prednost.Inženjeri vazduhoplovstva pokazali su, pak, bitno bolje rezultate u„mentalnom upravljanju i pažnji”, objašnjavaju istraživači, što ukazuje na to da se ove veštine poboljšavaju treningom poput sposobnosti da u glavi rotiraju zamišljeni trodimenzionalni predmet.
Što se sposobnosti pamćenja, prostornog rešavanja problema, brzine rješavanja problema i brzine prisećanja tiče, nije otkrivena razlika između dve grupe ispitanika.Kad su autori s neurohirurzima i raketnim stručnjacima uporedili nas ostale, odnosno 18.257 članova optee populacije, pronašli su tek manje razlike u kognitivnim sposobnostima.Među šest ispitanih sposobnosti razlike su se isticale u samo dve. U rešavanju problema neurohirurzi su bili brži, ali u brzini prisećanja sporiji.
Moguće je da su neurohirurzi i inženjeri vazduhoplovstva nepotrebno podignuti na pijedestal i da bi možda neka druga izreka nevezana za struku, poput „to je mačji kašalj”, bila primerenija, objašnjavaju autori.
U suštini, čini se da svako ima potencijal da postane genije poput neuronaučnika ili raketnog stručnjaka, barem sudeći po rezultatima ovog zabavnog eksperimenta.Naravno, ima mnogo načina da se bude pametan i nema sumnje da neurokirurzi i inženjeri vazduhoplovstva treba da steknu mnogo znanja da bi svoje poslove obavljali ispravno.Uprkos tome, možda neurohirurzima i raketnim stručnjacima dajemo previše kredita.
Moguće je da su neurohirurzi i inženjeri vazduhoplovstva nepotrebno podignuti na pijedestal i da bi možda neka druga izreka nevezana za struku, poput „to je mačji kašalj”, bila primerenija, objašnjavaju autori.Isto tako je moguće i da neke druge struke možda zaslužuju biti na tom tronu, pa bi budući napori trebalo biti usmereni na to da se utvrdi koja grupa to najviše zaslužuje, kažu istraživači.
(Izvor Indeks)
