Svetska zdravstvena organizacija (WHO) trenutak u kojem živimo nazvala je vremenom pandemije dezinformacija – vremenom u kojem je nebrojeno informacija među kojima su i one neistinite, a što ima negativne posledice.
Sagovornici „Nacionalne geografije” naučno su objasnili zašto ljudi jeruju teorijama zavere koje su postale sveprisutne u pandemiji koronavirusa.Obrazloženje je objavljeno u tekstu pod naslovom „Zašto se ljudi drže teorija zavjera” (Why people latch on to conspiracy theories).
Kao prvi primer teorije zavere je tvrdnja američkog predsednika Donalda Trampa da su poslednji predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama namešteni. Kako je navedeno, njegova tvrdnja je po definiciji teorija zavere – uverava se da su moćni ljudi manipulisali građanima.S druge strane, sudovi su odbacili desetine optužbi da su izbori lažirani. Glavni državni tužilac Vilijam Bar poručio je da nisu pronađeni dokazi da su birači prevareni. I čelnik senatorske većine, republikanac Mič Mekonel, tvrdnje stranačkog kolege Trampa nazvao je„čistim teorijama zavere”.
Stručnjaci smatraju da većina ljudi ne poveruje lako u laži. Ali kada se dezinformacijama daju jednostavna i laka objašnjenja slučajnih događaja, to onda izaziva osećaj kontrole.
Socijalni psiholog sa Univerziteta Kalifornija Piter Dito primećuje da je Tramp kao oružje iskoristio ono što je prirodna ljudska tendencija, a to je da samo veruje u ono što potvrđuje predrasudu o nekome ili nečemu. Ova tendencija postojala je mnogo pre od nasilnog ulaska Trampovih pristalica u Kongres i pandemije koronavirusa.
„Nacionalna geografija”podsetila je da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) trenutak u kojem živimo nazvala vremenom pandemije dezinformacija – vremenom u kojem je nebrojeno informacija među kojima su i one neistinite, a što ima negativne posledice. Posledice su i uništavanje infrastrukture za 5G mrežu nakon što je na društvenim mrežama objavljeno da ona uzrokuje koronavirus.Stručnjaci smatraju da većina ljudi ne poveruje lako u laži. Ali kada se dezinformacijama daju jednostavna i laka objašnjenja slučajnih događaja, to onda izaziva osećaj kontrole, ukazao je socijalni psiholog sa Univerziteta Kembridž Sander van der Linden.
Još jedan faktor koji doprinosi da se veruje teorijama zavere jeste ono što je označeno kao kolektivni narcizam ili prenaglašeno verovanje u značajkolektiva kojem se pripada.
U kriznim vremenima teorije zavere su privlačnije i zbog toga je teže oduprieti im se.Socijalna i politička psihološkinja iz Poljske akademije nauka Marta Marklevska naglasila je da ljudi koriste ono što je nazvala kognitivne prečice da bi lakše donosili odluke i da bi utvrdili u šta treba verovati. Istakla je da je to posebno slučaj kod onih koji su anksiozni, koji se osećaju uznemireno ili su skloni kognitivnom zatvaranju. Takvi pojedinci kognitivnim prečicama žele dati smisao svetu u kojem žive.Uočljivo je i to da će se izgledno verovati dezinformacijama ako se one kontinuirano ponavljaju.
Još jedan faktor koji doprinosi da se veruje teorijama zavere jeste ono što je označeno kao kolektivni narcizam ili prenaglašeno verovanje u značaj kolektiva kojem se pripada. Istraživanjem psihološkinje Marklevske utvrđeno je da su kolektivistički narcisi skloni tražiti zamišljene neprijatelje i prihvatiti objašnjenja prema kojima su oni drugi krivci.Ovaj osećaj je posebno izražen onda kada pojedinci iz kolektiva ili ceo kolektiv propadaju.
„Za neke ljude verovanje u zavere je najbolji način da se nose s psihološkom pretnjom koja znači njihov neuspeh”, potcrtala je Marklevska i dodala da je to verovatno slučaj kod onih koji su nasilno ušli u Kongres Sjedinjenih Američkih Država.
Napad pristalica na novinare i uništavanje novinarske opreme je pokazatelj onoga što je psiholog Danijel Saliven sa Univerziteta u Arizoni naveo kao „konfrontiranje s onim koji ima osobine podudarne s našim pogledom na zlo”. S tim u vezi, psiholog Dito je ukazao da se vrlo često stavovi kolektiva kojem se pripada brane instinktivno.
Na verovanje utiču i značajni pojedinci. Prema anketi sa dve hiljade Amerikanaca, koju je sproveo profesor političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju Džozef Uščinski, pokazalo se da su verovanja građana usko povezana s onim što su rekli politički lideri.Psihološkinja Marklevska smatra da oni koji veruju u teorije zavere obično traže spasioca – nekoga ko će da ih zaštiti od neprijatelja koji je spremio zaveru. Za nju je nesumnjivo da se uticajne ličnosti koriste teorijama zavera i dezinformacijama. Potcrtala je da one mogu biti opasno političko oružje za manipulaciju javnosti, a u cilju sticanja moći.
(Izvor Kliks)
