DIGITALNI DOMOROCI

KO SME DA SE ZOVE CIOa

Četiri mlade dame

U Srbiji ih postoji 61, a to je za 4 više nego lane. Digitalnu transformaciju u našoj zemlji na umu ima samo u 11 odsto kompanija i institucija iz prvih 150, u svetu je postotak zn atno veći – 45. Ko je nedavno pobrao simpatije na Zlatiboru?

 Dr Petar Kočović

 Na Zlatiboru je 26. i 27. septembra održan VERACOMP CIO LEADERSHIP FORUM 2019, čiji je glavni patron bila kompanija Veracomp. Skupu je prisustvovalo oko sto predstavnika IKT sektora, uglavnom iz Srbije, ali je bilo predavača iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Poljske. S obzirom na činjenicu da Srbija ima 61 CIOa (Cief Information Officer), što podrazumeva i direktore IKTa i načelnike sektora, ovaj broj predstavlja dobru meru zainteresovanosti za skup i temu. A tema je bila: Digitalna transformacija.

Najpre je autor ovog teksta dao uvodno izlaganje na osnovu istraživanja koje je radio u prvom kvartalu ove godine koje se zove CIO AGENDA 2020. Naime, ciljevi IKT direktora se iz godine u godinu menjaju, pa je bilo interesantno dati podatke na koju se stranu srpski korporativni IKT otklonio i kuda će ići u 2019. godini. Ono što je zapalo za oko, na osnovu prošlogodišnjeg događaja, jeste da je broj CIOa u odnosu na 2018 godinu porastao za 4.

Ko može da nosi naziv CIO? Onaj komandant IKT sektora koji ispod sebe ima osam (deset) pomoćnika. Kojih osam? Pomoćnike za arhitekturu sistema, poslovno obaveštavanje i poslovnu analitiku, Sourcing and vendor relationsip (oni koji se bave nabavkom hardvera i softvera i koji donose odluku da li će aplikacije da se rade u okviru same kompanije ili će da se daju drugim kompanijama da rade za njih na ekskluzivnoj bazi), bezbednost IKT sistema i upravljenje rizicima, poboljšanje poslovnih procesa, upravljanje programima i portfolijom kompanije i IKT sektora, upravljanje aplikacijama, IT infrastrtura.

Autor teksta

Osim ovih osam dve nove uloge u IKT sektoru su prisutne u svetskim kompanijama: glavni šef za podatke (Chief Data Officer) i glavni šef za digitalizaciju (Chief Digital Officer). Godine 2018, Srbija je imala samo jednog Chief Digital Officera, ove godine se broj popeo na četiri. Pri tome je par firmi, kao Metalac iz Gornjeg Milanovca, oformio novu firmu koja će se baviti isključivo problemima digitalizacije (Metalac Digital).

O digitalnoj transformaciji razmišlja samo 11 procenata srpskih firmi i institucija iz kategorije PRVIH 150, kojima treba dodati državni sektor. Od tog broja samo je par započelo proces digitalne transformacije. Razlog? To je jako komplikovana procedura. U svetu je ovaj procenat oko 45 posto. Kao što je analitičar kompanije Mineso, Milovan Matijević, pokazao reč digitalna transformacija je počela da ulazi u opticaj 2012. godine. Ali su se učesnici skupa u neformalnim razgovorima u pauzama skupa složili da je digitalna transformacija u nekim drugim oblicima u opticaju od početka devedesetih. Jedino što je doživela dosta promena (pa odatle valjda i reč transformacija ima veći značaj).

Digitalna transformacija je „zvanično” otpočela posle jednog opširnog članka univerziteta MIT i analitičarske kompanije Deloitte. Međutim, ova dosta komplikovana materija je imala više od deset komponenti, pa je to komplikovalo uvođenje. Zato je tokom prošle i ove godine definisana jedna skraćena verzija koja ima šest elemenata (Digitalna transformacija 2.0).

Osnovne komponente digitalne transformacije su: poslovna analitika (o čemu su govorili Saša Radovanović iz analitičarske kuće Cony i Bojan Sovilj iz kompanije CloudWalker i bezbednost (Ernst & Young, Entrust, Symantec i e-sigurnost su posvetile dosta pažnje ovoj temi). Kompanije Thales i Techdata su prikazale rešenja iz oblasti veštačke inteligencije, pokretača digitalne transformacije. Aleš Štempihar, analitičar iz Kranja, prikazao je par primera digitalne transformacije iz slovenačkih firmi koje su učesnicima skupa omogućile da sagledaju kako ovaj tok ide kod suseda.

Mladi i digitalna transfromacija su demonstrirali svoje snažno prisustvo kroz predavanje Aleksandra Mijatovića iz start-up kompanije alphaHoo, studenta pred odbranom diplomskog rada na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji je pričao o četbotovima, jednom od deset tehnologija za digitalnu transformaciju. Nepodeljene simpatije je pobrao četverac mladih dama koje su pričale o digitalnoj transformaciji u njihovim kompanijama. Panel je vodila Ivana Milenković, sa RTSa, koja je i sama bila autor par priloga u serijalu Studio znanja na temu digitalna transformacija. Njene gošće su bile Marija Mićović iz kompanije Metalac digital, Jelena Kočović iz kompanije Stada IT Solutions i Branka Matijević iz Instituta za sociološka istraživanja.

Na marginama skupa su učesnici razmenili iskustva o stanju u srpskoj privredi u oblasti digitalne transformacije. Dat je predlog da se od sledeće godine uključe i veća srednja preduzeća, kao i kompanije iz regiona.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar