EKOSOFIJA

KOLIKO JE TEŠKA CIVILIZACIJA

Tehnologija veća od života (Ero)

Tehnologija veća od života (Ero)

Za sada nam ništa ne pruža nepokolebivu veru da će čovek nadići svoje smrtonosne porive.

Goran Stanković

Goran Stanković

Goran Stanković

Koliko je, zapravo, teška civilizacija? Odnosno, kolika je ukupna težina svega što je čovek stvorio svojim umom, rukama i tehnologijom? I to ne u metafizičkom, već u sasvim težinskom, fizikalnom smislu. Ili – koja je težina Tehnosfere?

Od arhitektonskih megastruktura do mobilnih telefona, od asfalta na gradskim ulicama i seoskim putevima do cevi za podmorske bušotine, sve to uključujući i domaće životinje, genetski modifikovanu soju i poljoprivredne alatke… Dalje nabrajanje svih produkata čovekove civilizacije prepustiću višku vremena i imaginaciji svakog pojedinačnog čitaoca.

Naša tehnologija i sve što
dolazi sa njom bukvalno
je veća od života!

Naizgled, to je nemogući zadatak. Ipak, grupa istraživača se poduhvatila posla i u jednom od poslednjih brojeva The Anthropocene Review objavila studiju o „skali i stepenu fizičke Tehnosfere”, koju su procenili na 30 triliona tona (Tt, po kratkoj skali, odnosno 30h1012 tona, ili slikovitije 50 kilograma po kvadratnom metru površine Zemlje).
Nasuprot tome, ukupna masa žive materije, uključujući ljude, biljke, životinje, insekte i bakterije se procenjuje na oko četiri triliona tona organskog ugljenika. Naša tehnologija i sve što dolazi sa njom bukvalno je veća od života!

Tabela približnih težina pojedinih delova Tehnosfere

Prema mišljenju sve veće grupe naučnika, geološki period u kome živimo bi trebalo da se nazove antropocen, zbog sve dominatnijeg uticaja čoveka i njegove delatnosti na planetu. Jedan od aspekata ove teorije dobio je kroz procenu The Anthropocene Review i svoj kvantitativni oblik.

Težina ljudskog bića (Kongresna biblioteka)

Težina ljudskog bića (Kongresna biblioteka)

Proračun je kompleksan i u mnogome relativan, ali bez obzira na njegovu validnost, ukazuje na dublju sliku stvari. Pre svega, da je konglomerat ljudskih artefakata sasvim uporediv, čak i ponegde dominantan, u poređenju s drugim planetarnim sistemima (biosfera, atmosfera, hidrosfera).

Zatim, da se Tehnosfera nalazi u borbi sa biosferom za životni prostor Zemlje i da u toj borbi pobeđuje, bez obzira na cenu po čovečanstvo. U procenjenu težinu ulazi i težina civilizacijskog otpada, koja se neuporedivo sporije reciklira od otpada biosfere, trajno zagađujući čitavu planetu.

Jer, Tehnosfera nije dobra ni izbliza kao biosfera u reciklaži. Kao super-organizam koji trajno zagađuje svoju sredinu, Tehnosfera je najpribližnija metafori zlog demijurga, čije jedno lice prikazuje užasavajuće i opominjuće slike propasti i truleži. A šta prikazuje drugo lice, ukoliko ga ima?

To lice predstavljaju ljudska invencija i znanje. Resurs neuporedivo brži od tzv. kreativnosti prirode. Upravo brzina ljudskih reakcija i način na koji čovek dolazi do znanja može pružiti nadu da će čovečanstvo svoju planetu koristiti na način prirode, ostavljajući je životu posle sebe. Za sada nam ništa ne pruža nepokolebivu veru da će čovek nadići svoje smrtonosne porive. Ipak, ta nada je jedina koja nam preostaje.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar