ARGUSOV POGLED

KONAČAN KRAJ DOLARA

Pixabay

Centralne banke SAD, Velike Britanije, Kine, Rusije i Irana planiraju formiranje sopstvenih digitalnih valuta. Je li to konačno kraj dolarskog monetarnog sistema?


Alister Kruk

Veliko razdvajanje je tu. Sjedinjene Države sada imaju plan da u potpunosti proteraju kineske tehnološke kompanije sa američkog interneta, stvarajući ono što je Trampova administracija nazvala „Čista mreža. To reflektuje postojeću inicijativu Bele kuće pod nazivom „Čista 5G staza, koja za cilj ima uklanjanje svih kineskih komponenti iz svih sistema, a sada se proširuje i na sve ono što je na mreži.

Kinu plaši pomisao da bi uskoro mogla biti spuštena finansijska „gvozdena zavesa – bilo bi to kompletno proterivanje iz dolarske sfere. Zapravo, meka kontrola kapitala već postoji, a Blumberg javlja da američka vlada od koledža i univerziteta zahteva da se reše kineskog udela u svojoj imovinskoj strukturi, „upozoravajući ove nedelje prosvetne institucije da će biti preduzete ozbiljnije mere protiv onih koji se ogluše o takve zahteve.

Izveštaji govore da se kinesko rukovodstvo na svom godišnjem samitu u Bajdejhiju saglasilo (mada ostaje da te preporuke usvoji plenum Centralnog komiteta u oktobru) da bi Kina trebalo da se pripremi za rat, napravi rezerve hrane i energenata, uspostavi evroazijski kontinentalni ekonomski sistem, vrati svoje zlato sa prekookeanskih destinacija i proširi globalni sistem poravnanja u juanima (uključujući i digitalni juan) – te da se spremi za potpuni prekid odnosa sa Sjedinjenim Državama.

Međutim, dok su mediji u potpunosti fokusirani na tehnološko i sferno razdvajanje, nešto fundamentalno i prilično nepovezano sa temom isključenja Kine već oblikuje svetski monetarni poredak. Posmatrano na duže staze, biće to nešto revolucionarnije i zapaljivije čak i od razdvajanja Amerike i Kine. A dobija tek mestimičnu pažnju. Međutim, kako postaje sve očiglednije da u skorije vreme neće biti nikakvog ekonomskog opravka u obliku slova „V, kao i da će se američka kuća ponovo zapaliti koronavirusom tokom jeseni i zime, što nagoveštava dodatna zatvaranja ekonomije, rastu šanse da će ova tempirana bomba zaista eksplodirati. Ali, prvo mali uvod.

Monetarna revolucija
Ranije ovog meseca, 
Zirou hedž objavio je izuzetan intervju sa dvoje bivših ekonomista Federalnih rezervi (FED) – Sajmonom Poterom (koji je, između ostalog, bio višegodišnji načelnik FED-ovog tima za zaštitu od pada vrednosti) i Džulijom Koronado – oboje imaju ogorman uticaj na politiku FED-a.

Oni su spomenuli FED-ov „očajnički stimulans i strategiju spasavanja (ukoliko američku ekonomiju dodatno zakoči koronavirus): ubrizgavanje digitalnog novca direktno na finansijske aplikacije na smartfonima Amerikanaca, čime se u celosti zaobilazi bankarski sistem. „Njih dvoje predlažu stvaranje monetarnog alata koji nazivaju ,obveznice za zaštitu od recesije’, koji se nadovezuje na neka od dostignuća u digitalnom platnom prometu i direktno je povezan sa Amerikancima:

„Kako Koronado objašnjava, Kongres bi Federalnim rezervama dodelio dodatni alat za pružanje podrške, npr. jedan procenat BDP-a kao ukupnu sumu koja bi se jednako podelila i distribuirala domaćinstvima u recesiji. Obveznice za zaštitu od recesije bile bi diskontne sigurnosne obveznice, neka vrsta interventne aktive domaćinstava koja bi čekala u pripravnosti. Okidač bi moglo da bude dostizanje nulte donje granice kamatnih stopa, ili – kako je to ekonomista Klaudija Zem predložila, rast nezaposlenosti od 0,5 odsto. FED bi onda aktivirao sigurnosne obveznice i digitalno deponovao novac domaćinstvima putem aplikacije.

Kako Poter dodatno objašnjava – Kongresu je trebalo previše vremena da građanima dodeli novac, a kada je to konačno učinjeno – učinjeno je prilično nespretno. Potrebna nam je odvojena infrastruktura. FED bi mogao brzo da kupi obveznice, bez ulaska na privatno tržište. Recimo 15. marta mogli su da kažu kamatne stope su sada nula, aktiviramo ,iks’ obveznica i pratićemo stopu nezaposlenosti – ako pređe taj i taj nivo, kupićemo još. Obveznice bi bile na strani aktive FED-ovog bilansa, a digitalni dolari na nalozima Amerikanaca predstavljali bi pasivu.


Sedište Federalnih rezervi (Getty Images/Tetra images RF)

A onda, svega par dana kasnije, guverner Federalnih rezervi, Lejel Brejnard, ponovo je nagovestio dolazeću monetarnu revoluciju: „Kako bi uvećala razumevanje digitalnih valuta, Banka Federalnih rezervi u Bostonu sarađuje sa istraživačima sa MIT-a u višeslojnom poduhvatu za izgradnju i testiranje hipotetičke digitalne valute orijentisane ka potrebama centralnih banaka. […] Važno je razumeti kako se postojeće odredbe Zakona o Federalnim rezervama, koje se odnose na izdavanje novca, primenjuju na digitalnu valutu centralne banke (Central Bank Digital Currency – CBDC), kao i da li bi CBDC imao zakonski status platežnog sredstva, u zavisnosti od toga kako se dizajnira.

Šta bi nateralo FED da se upusti u ovaj „ozbiljni proces izmene politike? Pa novi krah uzrokovan skokom COVID-19, naravno. Poslednje spasavanje nije bilo samo „trapavo, nego je naduvalo akcije i obveznice do nebesa. A odvojilo je i cene od bilo kakve veze sa metrikom vrednosti, od fundamenata i od analiza (a nije mnogo toga učinilo ni za obične Amerikance). Stoga, sada imamo tržište usredsređeno samo na narative, a ne na realnost. To takođe ima svoje implikacije. Perspektiva FED-a koji „štampa digitalne dolare, povezane sa aplikacijama za keš plaćanja, kao novog mehanizma stimulacije – odiše tonovima Davosa o formuli „Velikog reseta za dostizanje digitalnog, globalnog modela univerzalnog osnovnog prihoda. To je očigledno, kao i iskušenje političara da na ovaj način naplate razne političke projekte.

„Veliki reset
Međutim, ovo je samo polovina „revolucije
– dve druge komponente već su gotove. Dve prekretnice već smo prošli. Prvo, ljudi mogu da vide (sa sve izdacima za privilegije bejbi-bumera koje skaču do bilionskih dimenzija) kako američka vlada nije u stanju da se nosi sa problemom prezaduženosti bez oslanjanja na štampanje dodatnog novca. Mnogi na Volstritu će ovo videti kao rešenje sa velikim „r – oni smatraju da će stavljanje digitalnog novca direktno na aplikacije izazvati inflaciju. A inflacija može da istopi američki dug kroz devalorizaciju valute.

Drugo, FED je u aprilu već primenio Dodatne koeficijente zaštite (Supplementaru Leverage Ratios – SLR) u cilju izuzimanja američkih državnih obveznica od zahteva koji se tiču odnosa između kapitala i rizika. Prostim rečnikom, to znači da komercijalne banke mogu da kupe bilo koju količinu američkog državnog duga a da to ne zavedu kao rashod u svojim bilansnim izveštajima. Takve kupovine (dok god su stope makar minimalno pozitivne) mogu da im obezbeđuju nominalne prihode. Tokom juna američke banke su uvećale svoj inventar američkih državnih obveznica za 48 odsto. Radi se o tome da FED olakšava kreditiranje banaka, potom banke te kredite koriste za kupovinu državnih obveznica, a vlada potom troši novac.


Novčanice od 100 dolara (Mark Wilson/Getty Images)

Magija. Poput čajanke Ludog šeširdžije – stvari nastaju ni iz čega. I to

ne jednom, nego dva puta, pošto je FED napravio sličan trik multiplikovanjem vrednosti finansijskog spasavanja (bejlaut) američkog Trezora, i to pružanjem kredita po stopi od 10:1 za specijalni fond Trezora (FED kaže da ovo ne predstavlja direktno trošenje, koje bi bilo ilegalno).

Ali hajde da probamo da sve ovo malo razmrsimo.

Prvo, Amerika je već krenula putem koji vodi ka nacionalizovanoj (centralno kontrolisanoj) ekonomiji – veoma sličnoj onoj kineskoj. Trezor i Blekrok hedž fond (koji upravlja distribucijom kongresnih bejlautova u ime Trezora) sada donose ekonomske odluke o životu i smrti američkih kompanija – od veoma velikih do veoma malih.

Ovo jeste „veliki reset. A kao i sa većinom „privremenih mera, i ove će ostati trajno. Posmatrano sa tačke gledišta predsednika, njemu tu nema šta da se ne dopada. Sada kada su Trezor i FED praktično spojeni u jedno telo, Tramp kontroliše izdavanje novca, pa može da usmerava ekonomiju u skladu sa američkim „nacionalnim interesima tokom tehnološkog rata sa Kinom (i Evropom). Slobodno tržište? To u ovom trenutku u Americi ne postoji.

Drugo, ovaj finansijski rat već je u toku, a Kina će verovatno upotrebiti svoj CIPS (finansijski sistem kliringa) i digitalni juan koji je inicirala njena centralna banka (i koji se već nalazi u upotrebi) kako bi zaobišla SWIFT i američki dolar. Međutim, to znači da će drugima biti plaćeno nekonvertibilnom digitalnom valutom koja se jedino u Kini može zameniti za robu. Ili možda ne? Kao u slučaju šangajskog tržišta naftnih fjučersa, inostranim prodavcima mogla bi da bude ponuđena opcija da svoje prihode ostvaruju u formi kineskog državnog duga ili da se svojih juana oslobode preko tržišta fizičkog zlata.

Ali, pored SAD i Kine, između ostalih i Rusija, Italija, Iran i Ujedinjeno Kraljevstvo planiraju formiranje sopstvenih CBDC (digitalnih valuta centralnih banaka). Da li će onda – u eri pojačanog finansijskog rata – nova norma postati mnoštvo kvazikonvertibilnih ili nekonvertibilnih digitalizovanih platežnih sredstava?


Američki dolari i bitkoini (Pexels/Niezarejestrowany)

Treće, svet ponovo zahteva zlato u zamenu za američke dolare. A glavni snabdevači FED-a – od kojih neki funkcionišu kao banke za skladištenje poluga – ne deluju spremno da se povinuju tim zahtevima. No, sa pojavom koronavirusa, američki finansijski sistem bio je prinuđen da snizi realne kamatne stope do negativnih vrednosti, što je dovelo do toga da zlato deluje atraktivnije nego posedovanje devalvirajućih američkih obveznica.

Tradicionalno, FED bi kontrolisao tržište zlata da bi sprečio zlato da se takmiči sa dolarom ili ga zameni kao primarni monetarni instrument. Ali u ovom trenutku se neki nepoznati entitet bori sa američkom centralnom bankom za tu kontrolu. Ukratko, manipulativni proces FED-a trenutno propada. A ukoliko FED ne bude u stanju da obori cene zlata i vrati kontrolu, možda ćemo postati svedoci sunovrata cene dolara u odnosu na zlato.

Kraj keša?
Na ovom mestu, konačno, stižemo do suštine. Kod promaljajuće monetarne revolucije koja se odvija u Sjedinjenim Državama postoji dosta toga što se dopada ekipi sa Volstrita i Davosa: prelazak sa tradicionalnog novca na digitalni, centralne banke koje izdaju digitalni novac (mada bi Davos ekipa preferirala da to čini neki globalni autoritet), kraj keša i sistemska kontrola i transparentnost koje omogućuje digitalizacija. Nekim od ovih elemenata – poput političke instrumentalizacije aplikacija za pametne telefone – vetar u leđa dao je koronavirus.

Ali američki establišment duboko je podeljen: da, postoji moćna globalistička komponenta sa Volstrita koja podržava Davos, ali druga strana medalje je duboka država, koja uključuje i neke od neokona, koji bi radije izginuli po rovovima nego doživeli da vide gubitak hegemonije američkog dolara u tako odlučujućem momentu kao što je aktuelna ekonomska recesija. Oni su uglavnom Trampove pristalice.

Prema tome, hajde da sastavimo poslednje deliće ove slagalice: američka tržišta kapitala trenutno su puštena s lanca, oslobođena svih fundamenata i vode se maksimom „ne boriti se protiv narativa, kao i egzistencijalnim strahom. Drugim rečima, neobuzdani rast tržišta akcija – u koji Tramp polaže nadu uoči izbora – veoma je upitan. Sentiment bi mogao u jednom treptaju da se preokrene, pa da umesto sadašnjeg režima adrenalinske borbe započne opšta bežanija investitora. Sve što je potrebno jeste promena narativa.


Na
Njujorškoj berzi (Michael Nagle/Bloomberg/Getty Images)

A koji bi to narativ mogao da bude? Pa, „mudrac iz Omahe, Voren Bafet, ove nedelje je izložio veoma neočekivan narativ: poznat kao neko ko ne jurca za zlatom, on se ipak rešio akcija i kupio zlato i rudare specijalizovane za zlato. Ko li će raspaliti oktobarsku rasprodaju akcija dok dolar nastavlja da posrće a kamatne stope da rastu?

Možda se gospodin Soroš smeška?

 

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar