PANDORINA KUTIJA

KORONA MERKA KILOGRAME

237 pregleda

Otkriveno koliko višak, a koliko manjak povećava rizik od zaraze. Uostalom, sami proverite da li ste ugroženi.

Novo istraživanje predstavljeno na stranicama Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) otkrilo je za koliko višak i manjak kilograma povećavaju rizik od hospitalizacije i smrti u slučaju infekcije virusom SARS-CoV-2 (korona).Još relativno rano tokom pandemije postalo je jasno da kovid-19 ne pogađa sve podjednako, da su rizici za teže kliničke slike i smrt različiti za različite ljude.

Prema studiji objavljenoj 12. marta na službenoj stranici CDC-a, rizik za hospitalizaciju i smrt od kovida-19 raste s porastom prekomernih kilograma, odnosno s indeksom telesne mase (BMI); u početku blago, a kasnije sve izraženije.

Pokazalo se da su faktori rizika, među ostalima, starosna dob, pol, pušenje, hronična opstrukcijska bolest disajnih organa, visoki pritisak, imunološka kompromitovanost, bolesti krvotoka, šećerna bolest i višak kilograma.

Više debelih, više mrtvih

Na povezanost debljine sa smrtnim ishodom, među ostalim, ukazuje značajna razlika u smrtnosti od kovida-19 među državama s različitim udelom ljudi s prekomernom težinom.Primerice, stope smrtnosti u zemljama kao što su Japan i Južna Koreja, koje nemaju velik udeo gojaznih u populaciji, značajno su niže nego u zemljama u kojima je taj udeo velik, kao što su SAD i Velika Britanija koje su na drugom, odnosno četvrtom mestu po postotku debelih u svetskoj populaciji.Udeo osoba s prekomernom težinom u Hrvatskoj kreće se oko 38,7%, a debelih oko 18,7%. Po tome je Hrvatska pri vrhu EU.

Rizik raste s telesne masom

No, kako vreme prolazi, sve je više podataka koji se prikupljaju i istražuju, pa je određene rizike moguće sve bolje kvantifikovati.Prema studiji objavljenoj 12. marta na službenoj stranici CDC-a, rizik za hospitalizaciju i smrt od kovida-19 raste s porastom prekomernih kilograma, odnosno s indeksom telesne mase (BMI); u početku blago, a kasnije sve izraženije. No, ona takođe pokazuje da rizik povećava i preterana mršavost, odnosno manja telesna masa od one koja se smatra optimalnom.

BMI je vrednost koja proizilazi iz mase (težine) i visine osobe. Definiše se kao telesna masa podeljena s kvadratom visine tela, a izražava se u jedinicama kg/m2.Studija se temelji na sledećoj kategorizaciji:

Premala težina = < 18,5 kg/m2.
Normalna težina = 18.5 – 24.9 kg/m2.
Prekomerna težina = 25 – 29,9 kg/m2.
Debljina = 30 kg/m2 ili više (u studiji je bila podeljena u četiri kategorije: 30 – 34,9 kg/m2, 35 – 39,9 kg/m2, 40 – 44,9 kg/m2 i ≥ 45 kg/m2).

Pri izračunavanju BMI-ja u obzir se ne uzimaju samo kilogrami i visina nego i pol i godine. Na internetu se danas mogu naći brojni kalkulatori BMI-ja.

Za debele do dva puta veći

Prema studiji, povećanje rizika za hospitalizaciju kretalo se od 1,07 za obolele s BMI-jem od 30 – 34,9 kg/m2do 1,33 za obolele s BMI-jem ≥ 45 kg/m2u odnosu na oboljele s BMI-jem 18,5 – 24,9 kg/m2(zdrava težina). To znači da je rizik hospitalizacije za one s najvišim BMI-jem bio oko 33% viši od rizika za obolele zdrave težine.

Povećanje rizika za smrtni ishod kod obolelih kretao se od 1,08 za one s BMI-jem 30 – 34,9 kg/m2do 1,61 za one s BMI-jem ≥ 45 kg/m2. Drugim rečima, rizik smrti za one s najvišim BMI-jem bio je oko 61% viši.

Suvišna debljina povezana je takođe s prijemom na odeljenja intenzivne nege, s povećanjem rizika od 1,06 za pacijente s BMI-jem od 40 do 44,9 kg/m2do 1,16 za one s BMI-jem ≥ 45 kg/m2.

Prekomerna telesna težina i debljina faktori su rizika i za invazivnu mehaničku ventilaciju, a kreću se od 1,12 za one s BMI-jem od 25 do 29,9 kg/m2 do 2,08 za obolele s BMI-jem ≥ 45 kg/m2.

Veza debljine s rizikom za hospitalizaciju i smrt bila je izražena i kod odraslih osoba starijih od 65 godina. Rizik za pacijente najviše kategorije s BMI-jem ≥45 kg/m2u poređenju s pacijentima zdrave težine iznosio je 1,59 za hospitalizaciju i 2,01 za smrt.

Povećava i izražena mršavost

No zanimljivo je da je prema studiji rizik za hospitalizaciju i smrt bio povećan i kod osoba s premalom težinom.Pacijenti s premalom telesnom težinom imali su 20% veći rizik za hospitalizaciju nego oni sa zdravom telesnom težinom. Kod osoba u dobi manjoj od 65 godina s premalom telesnom težinom rizik da će biti hospitalizovani bio je za 41% veći nego kod onih sa zdravom težinom istog uzratsa, a kod bolesnika u dobi većoj od 65 godina s premalom telesnom težinom bio je veći za 7%.

Nalazi ove studije važni su za formiranje zdravstvenih politika. Prie svega, iz njih je moguće zaključiti da bi izrazito gojazne osobe trebalo da imaju prioritet pri vakcinisanju.

(Izvor Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar