Više ljudi u svetu umrlo je od kovida-19 u neradnim nego u radnim danima.
Istraživači su prihvatili mogućnost da bi jedan od razloga za takvo stanje moglo biti kašnjenje u prijavama smrti, no rekli su i da bi nedostatak medicinskog osoblja na kraju sedmice, nedostatak kapaciteta i iskustva takođe mogli igrati ulogu.Prosečan broj smrti od koronavirusa u svetu tokom pandemije bio je šest posto veći na kraju sedmice u u poređenju s radnim danima: 8.532 prema 8.083. Stručnjaci sa Univerziteta Toronto u Kanadi analizirali su sve smrtne slučajeve iz baze podataka Svetske zdravstvene organizacije zabeležene između 7. marta 2020. i 7. marta 2022. godine.
Rezultati istraživanja, koji će biti predstavljeni na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i zaraznih bolesti u Portugaliji krajem meseca, pokazuju da su u Sjedinjenim Američkim Državama vikendom u proseku bile 1.483 smrti, a u radnim danima 1.220, što je 22 posto više. Brazil je u proseku imao 1.061 smrt vikendom, a za radnih dana 823, što je 29 posto više, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu na kraju sedmice zabekeženo u proseku 239 smrtnih ishoda, a za radnih dana ih je bilo 215.
Dalje istraživanje, koje se bavilo prosečnim brojem smrti od posledica kovida-19 tokom pojedinačnih dana, pokazalo je da je povećanje osobito veliko kada se uporede podaci od petka i ponedeljka – 9.086 prema 7.219, i nedelje i ponedeljka – 8850 prema 7219 smrtnih ishoda. Jedna od istraživačica, dr Fiza Manzur, rekla je da zakasnele prijave smrti ne objašnjavaju u celosti razlike između različitih zemalja, poput Nemačke, gde je zabeleženo manje smrti vikendom (137) nego tokom radnih dana (187).
„Birokratska kašnjenja na kraju sedmice ne objašnjavaju u celosti razlog zbog kojeg je manje evidentiranih smrti od kovida-19 ponedeljkom u u poređenju sa petkom, a isključivo zakasnele prijave ne mogu objasniti zašto je porast smrti u SAD toliko velik, a nije u Nemačkoj”, rekla je Manzur. „Naprotiv, vikend-učinak se verovatno dogodio zbog nedostatka medicinskog osoblja, kapaciteta i iskustva. Naši rezultati pokazuju da se ovaj problem ne rešava uprkos boljoj delotvornosti zdravstvenog sistema i osvešćenosti tokom pandemije. Zdravstveni sistemi bi mogli još poboljšati kliničku brigu svakog dana u sdmici.”
Istraživači priznaju da bi zaključci studije, koja je recenzirana, mogli biti ograničeni lažno negativnim rezultatima, previđenim slučajevima i greškama prilikom unosa podataka i da dostupni podaci ne uzimaju u obzir ozbiljnost bolesti niti istražuju učinak lokalnih politika i javnozdravstvenih intervencija u pojedinim zemljama.
(Izvor Indeks)
