АТИНСКИ ТРГ

КОРОНА ЗАРАЗИЛА СРПСКИ

Pixabay/Sakurayim

Kада нам из света стигне нешто ново, било да је реч о техници, политици, здрављу (а и болести), са собом обично донесе и понеку нову реч у српски језик.

И често те нове речи уђу у језик на неки погрешан начин, без правог разлога, а некада и покваре неке постојеће речи.

Тако је и уз корона вирус стигло неколико речи и појмова, али десило се и нешто што се врло ретко дешава – српски језик се одбранио од једне грешке у преводу.

На почетку пандемије, из медија смо много пута чули да треба да држимо социјалну дистанцу.

Такав појам до тада нисмо имали, а појавио се као невешти превод (боље рећи препис) енглеског social distance.

Срећом, а што није чест случај, многи су убрзо схватили да реч социјално нема увек исто значење у српском и енглеском и да је много примереније користити појам физичка дистанца. (Иначе, social distance би буквалније могло да се преведе као „растојање у друштву). Могли смо, додуше, да се сетимо и да имамо реч растојање (обично кажемо безбедно растојање између возила, а не безбедна дистанца), али добро је да смо макар избегли реч социјално.

И то је изгледа једини пример који може да се назове позитивним (или негативним на вирус?).

Захваљујући корони, многи су сазнали и да таласи имају пикове, али они који о њима говоре нису објаснили зашто не кажу врх таласа него пик таласа.

Уз домаћу реч врх имамо већ једну страну, немачког порекла, шпиц, али изгледа да нам треба још једна.

Истина, није ово први пут да се користи реч пик, али се с короном појачала њена употреба, па можда можемо очекивати да ћемо чути и да се на Kопаонику налази Панчићев пик.

Није баш да је почело од короне, али се због ње раширила употреба израза „на дневном нивоу.

Или на недељном, месечном.

Таква конструкција долази из енглеског и раније није била уобичајена у српском језику, у којем се, зависно од значења користе изрази „сваког дана, „свакодневно, „дневно, „на дан итд.

Kако је кренуло, ускоро ћемо говорити да ауто перемо два пута на недељном нивоу (уместо два пута недељно), а да кафу пијемо на јутарњем нивоу (уместо сваког јутра).

Због невештог превођења, у последње време често чујемо и реч закључавање, као превод енглеског lockdown.

У буквалном значењу то није погрешно, али нема разлога да сада мењамо српски језик да би био ближи енглеском.

За оно што Енглези кажу lockdown (због короне), постоји, рецимо, реч затварање, па смо и до сада говорили затварање граница и затварање продавница (иако се врата тада закључавају).

Може се чути и lockdown, који се из енглеског проширио и на друге језике, али будући да се не ради о неком стручном појму с посебним значењем, нема разлога да због њега заборављамо или мењамо српске речи.

Нова реч је и ковид, а уз њу се појавила и нон-ковид (рецимо нон-ковид болнице). Пошто неки сада говоре нон-ковид, а не кажу нековид, могуће је да ћемо ускоро чути и друге сличне конструкције, рецимо, нон-прописно паркирање или нон-слано јело и слично.

И да поменем још релаксацију која се некада односила на психофизичко опуштање (човека), рецимо на летовању, а данас се релаксирају и заштитне мере и забране (ваљда се и оне некада уморе?).

Вероватно би се стране речи више преводиле него преписивале када би се чешће користили речници.

За прелиставање дебелих књига данас мало ко има времена, а од виртуелних интернет преводилаца се некако не очекује да ће пажљиво и вешто одабирати српске речи.

Међутим, мала проба показује да није тако и да се Гуглов” преводилац боље сналази са српским него многи људи у Србији. Он зна да преведе (а не препише) енглеску реч peak и као превод даје врх а не пик.

Са ковидом се још не сналази најбоље, али му је познато да се енглеско нон преводи као не (а не остаје нон).

Рецимо non medical преводи као немедицински, а и код нас одомаћено нон-стоп преводи као непрекидно. Чак и фразу daily basis Гугл” (за разлику од многих Срба) преводи као свакодневно.

Има вероватно још примера невештог превођења, а како епидемија траје, могуће је да ће их бити и више, јер маске спречавају ширење вируса док говоримо, али не штите сам говор, односно језик.

(Данас/Владимир Лесников)

О аутору

Stanko

Оставите коментар