MEĐU IZMEĐU

KORONSKA EKSPLOZIJA

Getty images

Getty images

Ćelije zaražene novim koronavirusom mogu eksplodirati, pridonoseći razvoju teškog oblika bolesti kovid-19, otkriva novo istraživanje. Naučnici iz SAD i Ujedinjenog Kraljevstva pogledali su uzorke krvi ljudi zaraženih koronom i otkrili da je oko šest posto monocita, imunoloških ćelija koje patroliraju organizmom u potrazi za stranim telima, zaraženih novim koronavirusom, podvrgnuto vrsti ćelijske smrti povezane sa upalom, poznatom kao piroptoza.

Mali udeo makrofaga, druge vrste imunoloških ćelija, koje gutaju i uništavaju strane ćelijske ostatke, bio je takođe pod upalom posle zaraze virusom Sars-CoV-2. U slučaju navedene dve vrste ćelija veruje se da je virus aktivirao inflamasome, velike molekule koje pokreću kaskadu upalnih odgovora koji mogu da kulminiraju ćelijskom smrću. Istraživanja su dugo sugerisala da je teška bolest kovid-19 uzrokovana upalom, što dovodi do oštećenja pluća i drugih organa.

Prethodne studije pokazale su da imunološki sistem osoba s kovidom-19 može delotvorno pokrenuti telo oslobađanjem proteina koji se bore protiv infekcija, poznatih kao citokini, a ovi potom napadaju zdravo tkivo. Ove oluje citokina povezuju se isto tako s teškim oblikom bolesti. Novo istraživanje, koje su sproveli naučnici iz Royal Free Hospital u Londonu, u saradnji s Bostonskom dečjom bolnicom, sada ukazuje da piroptoza takođe igra ulogu u eskalaciji teške bolesti kovid-19.

„Upala i ćelijska smrt su važni činioci u teškom obliku kovid-19, a naše istraživanje pokazuje da je piroptoza često krivac, rekao je za Mail On Sunday dr Gautam Mehta, konsultant hepatolog u Royal Free Hospital-u. On kaže da put piroptoze deluje kao alarmni sustav za telo: Ako oseti bakterijske ili virusne čestice unutar ćelije, to dovodi do ,eksplozijeʼ stanice i oslobađanja upalnog sadržaja. Ovo ima prednost eliminacije infekcije, ali kao rezultat može dovesti do teške upale. Piroptoza doslovno implicira ,vatreniʼ način ćelijske smrti.

Zaražene imunološke ćelije mogle bi ponuditi potencijalnu metu za razvoj lekova, veruju naučnici, što budi nadu da bi se mogli osmisliti novi tretmani da bi se spriečilo da se osoba zaražena s kovidom-19 teško razboli. To je veliki nalaz jer su trenutno naši kovid-19 tretmani usmereni na sam virus. Ako možemo ciljati na proces koji uzrokuje tešku bolest, mogli bismo razviti delotvoran tretman koji deluje čak i kod pacijenata za koje vakcine nisu uspešne, ističe dr Mehta.

(Izvor Zimo)

O autoru

Stanko

2 komentara

Ostavite komentar