LICE VEČNOSTI

KOSMOS NEMA POČETAK

Pexels/David Kopacz

Pexels/David Kopacz

Da li je početka univerzuma uopšte bilo: Naučnici izneli novu pretpostavku koja to dovodi u pitanje.

Šta je bilo na početku univerzuma, kako je on izgledao i iz čega je nastao stalno je pitanje kojim se naučnici bave. Sada su izneli novu prepostavku da početka, zapravo, nije ni bilo, već da univerzum postoji oduvek. Ona je zasnovana na kvantnoj gravitaciji, koju je izneo fizičar dr Bruno Bento sa Univerziteta Liverpul, koji otkriva kako je to moguće. U njegovoj hipotezi, nazvanoj i „teorija uzročnog skupa“, prostor i vreme su „izlomljeni“ u izolovane „komadiće“. Na određenom nivou postoji osnovna jedinica vreme-prostora.

Bento i njegovi saradnici koristili su ovaj pristup da bi objasnili početke univerzuma. Otkrili su kako je moguće da univerzum zapravo nema početak, već da je oduvek postojao u beskonačnoj prošlosti i da je potom evoluirao u ono što nazivamo teorija Velikog praska. Kvantna gravitacija je, najverovatnije, jedno od pitanja koje najviše frustrira modernu fiziku, piše Live Science. Postoje dve veoma uspešne teorije univerzuma: kvantna fizika i generalna relativnost. Kvantna fizika uspela je da objasni tri od četiri osnovne sile prirode (elektromagnetizam, slabu silu i jaku silu) do mikroskopskih razmera. Generalna relativnost, sa druge strane, najmoćniji je sveopšti opis gravitacije koji je ikad smišljen. Međutim, ona je, uz sve svoje kvalitete, ipak nekompletna.


Bruno Bento (
liv.ac.uk)

U dva posebna slučaja u univerzumu generalna relativnost jednostavno ne može da dâ pouzdane rezultate. To su centri crnih rupa i početak univerzuma. Poznate i kao singulariteti, to su tačke prostor-vremena gde poznati zakoni fizike ne važe i oni su matematički znaci upozorenja da se teorija generalne relativnosti spotiče sama o sebe. U oba pomenuta singulariteta gravitacija postaje neverovatno jaka na vrlo malim rastojanjima.

Da bi rešili misterije singulariteta, fizičari su morali da dođu do mikroskopskog opisa jake gravitacije, odnosno do kvantne teorije gravitacije. U nauci ima mnogo kandidata za taj opis, kao što su teorija struna ili teorija petlji kvantne gravitacije, U svim postojećim fizičkim teorijama, prostor i vreme su kontinuirani.

Međutim, „teorija uzročnih skupova nudi potpuno drugačije viđenje, jer su u njoj prostor-vreme zapravo serija „izolovanih komadića ili „atoma prostor-vremena. Ona navodi da postoje jasne granice koliko događaji mogu da se približe jedan drugom, prostorno ili vremenski, zato što se ne mogu približiti više nego što je to veličina „atoma.


Slika na ekranu sastavljena je od piksela i oni ne mogu biti
bliže jedan drugom nego što je veličina samog piksela (Pixabay/DavidRockDesign)

Ukoliko čitate ovaj tekst na ekranu, sve vam izgleda jasno i kontinuirano. Ali ako biste ga čitali kroz lupu, mogli biste da vidite piksele ekrana koji razdvajaju prostor, pa dve slike na ekranu ne bi mogle da budu bliže jedna drugoj nego što je veličina tog piksela. „Bio sam oduševljen ovom teorijom, koja ne samo da pokušava da bude fundamentalna najviše što je moguće kao pristup kvantnoj gravitaciji i preispitivanje prostora-vremena, već daje centralnu ulogu vremenu i onome što znači fizički protok vremena, koliko je prošlost zaista realna i da li budućnost već postoji ili ne, kaže Bento. Ova teorija ima važan uticaj na prirodu vremena.

„Veliki deo filozofije ,uzročnih skupova’ je da je protok vremena nešto fizičko, da ga ne treba pripisivati nekoj pojavnoj vrsti iluzije ili nečemu što se dešava u našem mozgu zbog čega mislimo da vreme prolazi. Prolazak vremena je, sam po sebi, fizički dokaz te teorije”, kaže fizičar i dodaje kako će u toj pretpostavci „uzročni skup rasti jedan po jedan ,atom’ i postajati sve veći.”Teorija uzročnog skupa” dobro razrešava problem singulariteta Velikog praska, jer singulariteti ne mogu da postoje, pošto je nemoguće sabiti materiju do beskonačno male tačke – one ne mogu biti manje od veličine prostor-vreme „atoma”. Kako je onda, bez Velikog praska, izgledao početak našeg univerzuma?

Bento i njegovi saradnici istraživali su upravo šta teorija uzročnog skupa može da kaže o tome. „U originalnoj formulaciji i dinamici uzročnog skupa, klasično govoreći, uzročni skup prerasta iz ničega u univerzum koji danas vidimo. U našem radu, umesto toga, ne bi postojao Veliki prasak kao početak, jer bi uzročni skup bio beskonačan u prošlosti, pa uvek postoji nešto pre, objašnjava Bento. Njihov rad sugeriše da univerzum možda nije imao početak – da je jednostavno oduvek postojao. Ono što doživljavamo kao Veliki prasak možda je bio samo poseban trenutak u evoluciji ovog uvek postojećeg uzročno-posledičnog skupa, a ne pravi početak.

Ipak, još nije jasno može li ovaj uzročno-posledični pristup koji nema početak dopustiti fizičke teorije kojima možemo da opišemo složenu evoluciju univerzuma tokom Velikog praska. „I dalje možemo da postavimo pitanje da li se ovakav pristup na osnovu uzročnih skupova može tumačiti na razuman način ili šta takva dinamika znači u širem smislu na polju fizike, ali pokazali smo da je takav okvir zaista moguć, barem matematički, rekao je Bruno Bento.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar