МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КРАЂА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА

Илустрација (Мазбин/Википедија)

Тезе о Лепенском виру, изнете у „Њујорк тајмсу, оповргава Христивоје Павловић. То је аутентична и аутохтона култура и није до нас стигла са Блиског истока.

 После више од пола века како је у светској штампи одјекнула прича о открићу јединственог локалитета надомак Гвоздене капије на Дунаву, Лепенски вир се управо нашао на страницама „Њујорк тајмса”. У тексту „Археолошка загонетка на Дунаву” Џејмса Гормана (аутора књиге „Како саградити диносауруса”, са палеонтологом Џеком Орнером) истиче се да су, пре око 8.000 година, уметници који су живели у овом преисторијском насељу исклесали готово 100 скулптура, чије главе изгледају као мешавина људских и рибљих обележја.

Ово налазиште, како се наводи у тексту, сведочи „о сусрету и мешању две културе и народа”, односно пољопривредника са Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време живели на обалама Дунава, преносе „Вечерње новости”.

Као доказ за ову тезу, аутор текста позива се на ДНК анализе, на основу којих су пољопривредници, пристигли из Анадолије, заједно са аутохтоним становништвом ових простора, створили јединствену културу.

 „Први портрети у људској цивилизацији, који су уједно и прва позната скулпторска дела, настала од дунавског облутка, нераскидиво су везана за архитектуру насеља Лепенског вира“, тврди Христивоје Павловић. Према његовим речима – Лепенци су били узидани у куће становника насеља, над којим, на дан летње дугодневице, 21. јуна, Сунце излази два пута.

Један од саговорника њујоршког листа је и археолог др Душан Борић (сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија), који је изјавио – да је истраживање Лепенског вира важније него икада раније. „Објављивање текста о нашем чувеном археолошком локалитету у светској штампи је само по себи добро и значајно“, сматра архитекта Христивоје Павловић, аутор књиге „Кућа Лепенски вир”, истраживач и заљубљеник у древну културу.

Међутим, како каже, теза изнета у овом чланку, према којој је, на основу теорија о Агрономским демографским транзицијама (АДТ), „неолитска културна револуција (чији је представник Лепенски вир) увезена са Блиског истока – није уверљива.

„То би значило да Лепенски вир није аутентично европски, што није тачно. Реч је и о аутентичној и о аутохтоној култури”, изричит је Павловић. Потврда за то су, према његовим речима, и јединствене скулптуре од дунавског пешчара, као и архитектура насеобина, која се не појављује ни на једном другом месту.

„Нисмо у Лепенском виру били ,прва рука᾽ увоза културе са Блиског истока”, додаје Павловић и подсећа да је покушаја да се на сличан начин оповргне аутентичност винчанске и старчевачке културе било, али да су сами били оповргнути. Саговорник „Вечерњих новости” сматра да је то случај и са Лепенским виром, чија је јединственост неупитна.

„Подсетио бих на речи професора Драгослава Срејовића, који је открио Лепенски вир и говорио да му је јасно што, као народ, немамо поверења у своју будућност, али да не постоји разлог због кога бисмо сумњали у прошлост“, закључује Павловић.

(Извор Спутњик)

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар