ПАНДОРИНА КУТИЈА

КРАЈ КОРОНЕ ИЛИ НИЈЕ?

Getty Images

Getty Images

Британски професор одговара на питања која су свима на памети: Kада ће се и како завршити ова пандемија?

Тренутни докази наговешћују да је нови коронавирус овде да остане, јер ни вакцинисиње, ни стицање имунитета природним путем неће у потпуности зауставити ширење вируса. Kако ће се онда пандемија новог коронавируса завршити? Пандемија траје више од 18 месеци, а након увођења социјалног дистанцирања, обвезног ношења маски и епидемиолошких мера, чија строгоћа варира обзиром на раст броја новозаражених на дневном нивоу, свима је на памети заправо само једно питање – када ће се све ово окончати и на који начин?

Поуздан одговор на то не постоји, но досад има довољно доказа на темељу којих се могу изградити нека реалистична очекивања у вези са тим како ће пандемија напредовати у наредних годину дана. Последњих неколико месеци велики број научника који истражују вирус SARS-CoV-2 дошао је до закључка да ће он, вероватно, постати неизоставан део наших живота. Наиме, болест ковид-19, коју он изазива, цепива и природно стечени имунитет неће га до краја сузбити, пише у коментару за The Conversation дати Пол Хантер, професор медицине са Универзитета Ист Англија и консултант Светске здравствене организације (WHO).

Kако ће, доиста, ковид-19 завршити зависи од земље до земље и од пропорције имунизованог становништва и колико се инфекција догодило од почетка пандемије.

Док цепива смањују преношењe вируса, oнa не спречавају заразу до те мере да би вирус једноставно био присиљен да нестане. Чак и пре него ли је делта варијанта постала глобално доминантна, било је случајева у којима су се у потпуности људи заразили коронавирусом и ширили га даље. Но, откако се појавила делта и откако се показало да вакцине имају нешто смањену делотворност, могућност заразе након вакцинисања је исто тако порасла.

Имунитет на заразу се, такође, почиње смањивати након више седмица од друге дозе цепива. Обзиром да имунитет на заразу није апсолутан, а ни вечан, постизање имунитета крда заправо јесте недостижан циљ, пише Хантер. То значи да ће ковид-19, п свему судећи, постати ендемска болест, с износима дневних инфекција које зависе од тога колико имунитета и мешања постоји у одређеној популацији, објашњава Хантер. Други коронавируси узрокују понављање заразе у просеку сваких три до шест година.

Ако се нови коронавирус на крају почне исто тако понашати, то указује да би се у Великој Британији годишње у просеку могло поново заразити између 11 и 22 милиона грађана (између једне шестине и једне трећине популације), односно између 30.000 и 60.000 дневно. Но то није тако застрашујуће као што звучи, пише Хантер. И док имунитет против развоја симптоматске болести ковида-19 с временом јењава, заштита од тешког облика болести која се стиче имунизацијом или природним путем након преболевања траје знатно дуже. Исто тако се чини да се не губи ни с појавом нових варијанти вируса, истиче Хантер.


Пол Хантер (
UEA)

И доиста, код других коронавируса, велика већина зараза су или асимптоматске или у најгорем случају у облику блаже прехладе. То заправо значи да би ковид-19 могао с временом завршити у истом кошу. Kако ће, доиста, ковид-19 завршити зависи од земље до земље и од пропорције имунизованог становништва и колико се инфекција догодило од почетка пандемије, појашњава Хантер. У Великој Британији и другим земљама с великом процепљеношћу и великим бројем пређашњих случајева заразе, већина грађана ће имати некакав облик имунитета на тај вирус. Само у Енглеској, примерице, процењује се да је почетком септембра преко 94 посто одрасле популације имало антитела на ковид-19, наводи Хантер.

Они који се досад нису вакцинисали или нису били заражени, остају најрањивији на нови коронавирус и изгледно је да ће га у неком тренутку добити. Пол Хантер истиче да једном кад се заразе, биће изложени ризику од тешког облика болести или смрти.

Kако се имунитет људи појачавао додатном вакцином током времена или природним реинфекцијама, могу се очекивати повећане пропорције асимптоматских случајева заразе или оних с благим симптомима болести. Вирус ће остати с нама, али болест ће постати део историје, сматра Хантер. Они који се досад нису вакцинисали или нису били заражени, остају најрањивији на нови коронавирус и изгледно је да ће га у неком тренутку добити. Пол Хантер истиче да једном кад се заразе, биће изложени ризику од тешког облика болести или смрти, као било ко који у претходним таласима пандемије није развио имунитет на болест, природним путем или вакцинисањем.

У земљама које имају низак постотак вакцинисаних, отварање и ублажавање епидемиолошких мера готово ће сигурно довести до експоненцијалног раста зараза због тога што већина становништва нема никакав имунитет на ковид-19, додаје британски професор. Све више постаје јасно да главна улога цепива неће бити да заустави заразу новим коронавирусом, већ да смањи тежину болести при првом додиру људи с вирусом. Ако су људи већ природним путем прошли заразу једном или двапут, њима ће вакцина омогућити релативно малу додатну заштиту, наглашава Хантер.

Да би се омогућило највеће могуће смањење тешких обољења, цепива тренутно треба да бити дистрибуирана до што је могуће више људи, закључује Пол Хантер.

(Извор Зимо)

О аутору

Stanko

1 коментар

  • To znači da je sve jedan malo jači grip? A ko će biti odgovoran za psihičko i finansijsko maltretiranje ljudi!? Hoće li svi početi da peru ruke, vakcina nije rešila, niti će rešiti, problem.

Оставите коментар