U dalekoj budućnosti sadašnji kosmos će se raspasti u „velikom cepanju” (Big Rip), a to će ujedno označiti nestanak Zemlje. Prema takvom predviđanju, koje zastupaju Robert Koldvel sa Univerziteta Dartmut i Mark Kamionkovski i Nevin Vajnberg iz Kalifornijkog instituta za tehnologiju, biće sve, ama baš sve, uništeno – od živih stvorenja do atoma!
Možda na prvi pogled to liči na naučnu fantastiku, ali pomenuti obrazac zasniva se na pretpostavci da će kosmos sve brže i brže da se širi, i da će napokon „tamna enegija” nadvladati gravitacionu, elektromagnetsku i slabu nuklearnu silu koje sve drži na okupu. Pomenuta tajanstvena sila, kako se nagađa, čini 68 odsto energije ksomosa koji se može opaziti.
Prvi put je takvo viđenje predstavio Marselo Diskonzi, sa Tomasom Kephartom i Robertom Šererom, (sva trojica sa Univerziteta Vanderbilt), 2015. godine, najavivši propast svega za 22 milijarde godina.
I za Zemlju se nekad mislilo da je ploča. Kad bi se stiglo na njen kraj čeka ambis. Danas je Svemir „ravna ploča“. A na kraju nas čeka ambis – „crna energija“.
Ali svedoci smo, i posle Svemira – Svemir. Evidentno je da na kraju „svemirske ploče“ nije ambis jer se svemir, ma kako i ma čime ga omeđavali ili opisivali, širi u neko postojanje. Ne znamo šta je to „crna energija“. I izgleda samo zato što smo je iz svog neznanja nazvali „crnom“, imamo „loše mišljenje“ o njoj. Preimenujmo je u „bela energija“ i razmišljamo o njoj kao o objedinjavajućoj energiji, sveobuhvatnijoj od gravitacije. Energiji koja će stvarati i rađati uvek novu i novu jedinstvenost Svemira.