МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КРАЈ ЛОШЕМ ПАМЋЕЊУ

Етијен Сибил (CAMH)

Експериментални лек који јача болесне мождане ћелије даје свежу наду да старост, ипак, може да буде лакша – и мање заборавна.

Истраживачи из Центра за болести зависности и ментално здравље у Торонту недавно су објавили да лек – који је и даље у експерименталној фази – може да помогне оболелима од депресије, шизофреније и Алцхајмера. Свакодневна употреба код људи изнад 55 година старости, тврди тим предвођен др Етијеном Сибилом, позитивно би утицала на губитак памћења, лоше доношење одлука и сличне проблеме са којима се суочава старија популација.

Лек је намењен особама старијим од 55
година које касније у животу могу бити
изложене ризику од когнитивних проблема.

Клиничка тестирања лека би требало да почну у року од две године. Тек након – и ако – она покажу да је лек безбедан и ефекасан, можемо га очекивати у слободној продаји. Лек је намењен особама старијим од 55 година које касније у животу могу бити изложене ризику од когнитивних проблема.

Лабораторијски тестови рађени на мишевима показали су да су старије животиње имале далеко боље памћење пола сата након дозе лека; након два месеца терапије, оштећене мождане ћелије су се повратиле, тврде истраживачи који су у овом експерименту користили мишеве. Лек се такође показао као делотворан код млађих мишева који су због стреса узрокованог предугим боравком у затвореном простору имали проблеме са памћењем.

„Наши налази указују на слабу когнитивну спознају код нормалног старења”, објашњава Сибил, и додаје да би лек могао да побољша низ активности попут учења, памћења, доношења одлука и животног планирања.

Тренутно на тржишту нема лекова који могу да побољшају меморију код старијег дела популације и психијатријских обољења попут депресије и шизофреније, тврде истраживачи. Лек који је пронашао Сибилов тим циља специфичне ћелије које су укључене у процесе учења и памћења, и подмлађује их.

Нови лек је дериватив бензодијазепина,
породице у коју спадају ксанакс и валијум.

Истраживања о губитку памћења су показала да је оно делимично повезано са нивоима неуротрансмитера познатог као GABA. Његов уобичајен посао је да успорава брзину пуцања неурона, ефикасно ублажавајући електричну „буку” у мозгу. Уколико се ова бука смањи, онда се сигнали у мозгу могу лакше обрадити, каже теорија.

Нови лек је дериватив бензодијазепина, породице лекова у коју спадају ксанакс и валијум. Док ова два лека умногоме утичу на мозак, нови лек је дизајниран да циља специфичне GABA рецепторе неурона у кључним деловима мозга који су укључени у когнитивне процесе, као што је хипокампус.

Важно је напоменути и да су лабораторијска тестирања показала да лек не утиче на здраве младе животиње – што даље значи да ни здравим људима не би давао никакве надљудске моћи. „То није лек који студент може да попије како би био паметнији док спрема испите”, каже Сибил. Он се нада да ће лек ускоро бити тестиран и на људима, а прва тестирања требало би да буду на оболелима од депресије.

(Извор ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар