„Štaviše, svest i nesvesno se nalaze u kompenzatornom odnosu, tako što nesvesno, koje vidi i bolje i šire od svesti, vrši korekciju jednostranih i pogrešnih svesnih stavova” (Jung).
Prof. dr Dušan Popovac
Vodeći istraživači snova u medicinskoj nauci, a posebno Karl Gustav Jung ističe: „San uopšte nije izolovan od dnevnog života i njegovog karaktera, poput odsečenog događaja. Ako nam tako izgleda onda to nije ništa drugo do naše nerazumevanje subjektivnih iluzija.” Dalje, Jung tvrdi: „San se nikad, čak ni približno sigurno, ne može protumačiti bez poznavanja svesne situacije snevača. Samo na osnovu tog saznanja moguće je odrediti koje značenje treba dati nesvesnim sadržajima”… Po Jungu „snovi imaju dva izvora: jedan u svesnim, a drugi u nesvesnim sadržajima”. Iz toga se može zaključiti da je bitno za tumačenje snova da se zna svesna situacija snevača. Za to se može reći da je san celina, koja se sastoji delom iz nesvesnog, a delom iz svesnog bića snevača, bez čijeg poznavanja ne možemo steći uvid u smisao sna.
„Štaviše, svest i nesvesno se nalaze u kompenzatornom odnosu, tako što nesvesno, koje vidi i bolje i šire od svesti, vrši korekciju jednostranih i pogrešnih svesnih stavova” (Jung). („Snovi, Psihologija snova i njihovo tumačenje”, Ivan Nastović, 2021).
Košmarni snovi
„Kratki snovi, ali strašni i odvratni, kao da su svirepo probrani – to je ono što me po nekoliko puta budi u toku jedne noći i što je čini tako neizdržljivo teškom” (Ivo Andrić).
Ova definicija košmarnih snova velikog književnika delimično se razlikuje od snova koje doživljavamo kao noćnu moru uzrokovanu lično doživljenim teškim, emocionalnim stresom. A to je najčešće gubitak drage osobe, ne retko shvaćene kao gubitak dela samog sebe. Ima autora koji ne prave razliku između košmarnog sna i noćne more u snu… I ako postoje one su minimalne.
Snevač, prisećajući se svojih snova, pomišlja i da je san ponekad pod izvesnom kontrolom svesti. I da to zavisi od intenziteta emocija vezanih za osobu koja se sanja. Navodi primer sanjanja svoje preminule supruge, dok su emocije bile sveže i snažne. Tako je san rodio i pesmu: „Sanjam te mila moja/U odškrinutoj podsvesti vidim lice tvoje/Nestalo jedne zore/Budiš me u snu/Znam da te nema/Uzalud te tražim/Osmehom da me daruješ”.
Imajući u vidu stav Karla Gustava Junga da je san celina, koja se sastoji delom iz nesvesnog, a delom iz svesnog bića, snevač nalazi objašnjenja za česte more koje je doživljavao u snu posle gubitka supruge… Jednostavno, tokom sna je saznavao da je preminula. Snevač se priseća sna „kad preminulu suprugu nosi u rukama, sa neizmernim bolom i plače, jer zna da je umrla, a ona ga ubeđuje da nije…” I tako se san pretvarao u noćnu moru, praćenu, više emocionalnim stresom, plakanjem, i nastojanjem da se probudi i sebe oslobodi sna.
Za razliku od košmara, snovi obično nisu praćeni strahom, jer se u snu pojavljuju preminule bliske osobe. A neodoljiva želja za buđenjem je saznanje da je preminula… Sličnost nastale more s košmarom postoji, samo je ovde više zastupljen osećaj klonulosti, očaja, tuge (čame) i želja za buđenjem.
Naprotiv, košmar se ponavlja, zastrašuje, što „noć drži teškom” i obično je kompleksan razlog… Intenzivan strah od priviđenja u snu, zbog čega se dobija osećaj gušenja i fizičke nemoći, odnosno „bespomoćne oduzetosti” (Ernest Džoun). Košmarni snovi se još definišu kao zastrašujući sadržaj sna koji budi snevača u strahu i dobro se upamti…Takvog straha, bar prema iskustvu autora, nema kod mora nastalih kada iz svesnog dela misli dopire saznanje da je osoba koja se sanja preminula ili se tokom snevanja odjednom pridružuje snevaču, a on sazna da je preminula…
Navodimo primer košmarnog sna iz pomenute knjige o snovima. Snevačica: „Nalazim se na veoma visokoj planini i sa svih strana je provalija. Odjednom se pojavljuje ogromna zmija i ja ne znam da li da skočim u provaliju ili da dopustim da me zmija proguta, budim se u paničnom strahu.”
Snevač pokušava da iz zapisanih sopstvenih snova (deset godina, uredno vođen dnevnik) dođe do ličnog saznanja o snovima… A to je da izuzetno doživljene, snažne emocije, na neki način kontrolišu snove. U prvim godinama posle doživljene tragedije – prvo s majkom, potom sa suprugom – često ih je sanjao… I dok su emocije bile sveže, gotovo redovno je u snu saznavao da ih nema, da su umrle i ako se odmah ne bi probudio doživljavao je pravu noćnu moru. Ili bi se san pretvarao u neprekidno traženje izgubljene osobe… U jednom snu, petnestak meseci posle smrti, susreću se u snu: „Ona lepa, raspoložena, prilazi i poljubi ga. On joj odmah saopštava. Sada ćemo samo u snu da se viđamo. Odjednom ona nestaje…”
Snovi su uvek bili u fokusu interesovanja onih koji ih pamte. Jer sanjanje je deo našeg života, uglavnom simbolična slika događanja oko nas. Često su izraz želja, planova, ideja s kojima živimo. U snu se mogu projektovati neka rešenja za misli koje nas okupiraju. Prisećajući se svojih snova, autor pomišlja da je san ponekad pod izvesnom kontrolom svesti. I da to zavisi od intenziteta emocija vezanih za san. Time se potvrđuje Jungova tvrdnja: „svest i nesvesno se nalaze u kompenzatornom odnosu, tako što nesvesno, koje vidi i bolje i šire od svesti, vrši korekciju jednostranih i pogrešnih svesnih stavova”.
Bilo je velikih državnika, a i običnih ljudi, koji posle ružnih snova, tog ili sledećeg dana ne započinju novu aktivnost i obratno. Snovi mogu biti izvor novih rasuđivanja, podsticaj za nove ideje i stvaralaštvo. Drugim rečima, svako treba da bude tumač svojih snova. Istina je da mnogi ne pamte sopstvene snove, ali je malo verovatno da ima osoba koje uopšte ne sanjaju ili retko bilo šta od snova zapamte. Možda se može reći da su lišeni briga da tumače svoje snove. Ali su lišeni i zadovoljstva da, spavajući, ponekad osete lepotu snova. I to je život.
San: „Razdvojeni. Svako na nekom drugom putu. Neki gradovi, hoteli… Pokušava da uspostave telefonsku vezu… Zaključuje da i ona, supruga, njega traži, ali ne mogu da se nađu. Nikako da se čuju ili sretnu. Razmišlja samo o tome… i razložno zaključuje da je ne može uhvatiti bar na kratko na jednom mestu, u jednom gradu. A zna da je i ona na nekom putu i da joj se ne može javiti. Kao sve zavisi od nje… I dalje je traži i očekuje da sazna gde je. I sve vreme mu je ispunjeno iščekivanjem, traganjem i osećajem opravdanja za nju…”
Budi se! Ima osećaj lakog umora… Onda se priseti kako je mnogo njegovih snova prošlo s jedinim jedinim sadržajem – traženjem nekog koga više nema. Mučno i uporno traženje… Prolazio bi kroz razna mesta, gradove, putovanja vozovima, stalno opsednut traženjem…
Ovakvi snovi su bili česti, neposredno posle događanja. Vremenom su sve ređi… Zavisi to i od godina snevača… U mlađim godinama (posle smrti roditelja) brže se uspostavi neka ravnoteža između nesvesnog i svesnog dela sanjanja. Mladost je nesumnjivo najjači emotivni period u čovekovom životu. Sposobnost da se usmeri ka novim izazovima života i savladaju sve teškoće. To će doprineti da se promene bitni emotivni sadržaji i usmeravanje životne usredsređenosti na druge sadržaje.
Snevač, san: „Vraća se odnekud, pristojno obučen, u lepoj košulji. Hoće da se skloni od kiše koja pomalo pada. Ulazi u prostoriju u kojoj se nalazi veliki krevet. Pored kreveta sedi supruga, lepo obučena, licem i kolenima okrenuta prema njemu. Deluje srećno, ozarenog pogleda, lepa, zadovoljna. Za trenutak je i on bio srećan što je vidi tako radosnu…
Odjednom, snevač u snu saznaje da mu je supruga preminula. Počne da plače, žali što je vidi tako srećnu i lepu, a to nije stvarnost. Ona mu se obraća, teši ga i čudi se šta je s njim, zašto se tako ponaša, što je ne prihvati! Ne može da se probudi, a to uporno želi… Dalje… sanja kako za trenutak otvara oči i vidi je s naočarima, kako sedi na njihovom krevetu, tu pored njega! Onda oseti kako prelazi kod njega i pritiska ga svojim telom, kao da bi da mu pomogne, da mu kaže da je tu, da nije sam. A on to oseća kao bol i težinu na celom telu. Samo kad bi se probudio! Zna da je to san, želi da ga se oslobodi, ali ne može da se spasi težine koju oseća… ”
Najzad, uspeva da se probudi, razabere i otvori oči koje su bile u pravcu njenog dela kreveta. Okrenuo se, video prozor i svitanje zore… Prepoznaje sebe. A onda, odjednom, oseća da drhti.
Očigledno, podsvest sanjača je izuzetno aktivna i to što sanja je samo mali, površni deo procesa koji se odvija u samoj podsvesti. Sveža i snažna emocija, kao što može biti doživljena smrt najbliže osobe, drži svest budnom, prijemčivom i u snu povezanu s podsvešću koju kao da i tada kontroliše! Kako je to moguće?! Duboke emocije, veoma snažne, smestile su se u podsvest i imaju razornu snagu u pokušaju da nađu izlaz. Možda je zato Sigmund Frojd smatrao da snovi pružaju mogućnost pražnjenja podsvesti i tako spasavaju čovekovu psihu i svest od njenih rušilačkih sila. A svest je, nesumnjivo, najdragoceniji kvalitet ljudskog roda, svojstven samo čoveku, a tako često je na udaru sa svih strana. Snevačeva svest delimično smiruje uzburkanu podsvest ogromnim prilivom informacija, i po cenu teških snova i okrutne noćne more, koju ponekad doživljava u snovima.
(Ilustracija John Henry Fuseli/Wikipedia)
