Čitate ovaj tekst, gledate u ekran? Da li vidite dobro ili vam se vid u poslednje vreme pogoršao?
Skoro godinu dana smo zbog pandemije osuđeni na razne mere. To uglavnom znači da smo češće kod kuće. I da češće gledamo u ekrane. Prve studije potvrđuju da raste broj kratkovidih. Jasno je šta se može preduzeti.Zbog karantina, nastavena daljinu i ograničenja kontakata svi u doba korone češće gledamo u monitore, tablete i telefone. Većina ljudi provodi vreme kod kuće i malo izlazi napolje.Stalnim fokusiranjem na objekte u blizini, očima nedostaje neophodni pogled u daljinu.
Ako očna jabučica u dobi između šest i deset godina jako raste, to znači gubitak oštrine vida na daljinu. A jaka kratkovidost povećava i rizik od odvajanja mrežnjače, sive mrene kroz povišeni očni pritisak ili gubitka vida.
Najnovija istraživanja u Holandiji i Kini pokazuju da je zbog mera protiv koronavirusa kratkovidost porasla pre svega kod dece – taj fenomen nazivaju „karantinska kratkovidost”.Podaci o više od 120.000 dece u dobi od šest do 13 godina u Kini pokazali su da je prošle godine zabeležen drastičan rast slučajeva kratkovidosti.Kod dece u dobi između šest i osam godina čak tri puta više nego u pretprošloj godini. U kineskoj studiji se navodi da se u toj starosnoj grupi vid u proseku pogoršao za minus 0,3 dioptrije.
I veće obrazovanje
To drastično pogoršanje vida posebno zabrinjava jer se već u najranijoj dobi odlučuje hoće li neko biti kratkovid i morati da nosi naočare. Kratkovidost se većinom javlja u školskoj dobi i pogoršava se tokom života. Što se pre pojavi, to će biti izraženija.Ako očna jabučica u dobi između šest i deset godina jako raste, to znači gubitak oštrine vida na daljinu. A jaka kratkovidost povećava i rizik od odvajanja mrežnjače, sive mrene kroz povišeni očni pritisak ili čak gubitka vida.
Prema Institutu Brien Holden Vision, do polovine ovog stoleća biće kratkovidno oko pet milijardi ljudi. Kratkovidost je znatno porasla prvenstveno u industrijskim zemljama jer sve više gledamo u računare i telefone. Što je stepen obrazovanja veći, to je veći i rizik od kratkovidosti.
Natprosečno mnogo kratkovide dece ima u Aziji. Recimo, posle Drugog svetskog rata u Hongkongu, Tajvanu i Južnoj Koreji bilo je oko 20 do 30 odsto kratkovidih 20-godišnjaka, a danas ih je više od 80 odsto. No i u Evropi je oko polovine mladih kratkovido.Roditelji bi trebalo da ograniče korišćenje digitalnih medija posebno kod male dece.
U sobi je jačina svetla u proseku 300 do 500 luksa, a u prirodi na suncu i do 100.000. Istraživanja u Skandinaviji pokazuju da se kratkovidost pogoršava u godišnjim dobima s manje dnevnog svetla.
„S medicinskog stajališta, računar, mobilni ili tablet su potpuno neprikladni za decu do tri godine”, kaže profesorka Betina Vabels iz Univerzitetske očne klinike u Bonu. Deca do šest godina bi trebalo da koriste ove uređaje najviše pola sata dnevno, a tokom prva četiri razreda škole najviše sat.
Snevno svetlo pomaže
Rizik se smanjuje ako se ne gleda predugo u neki predmet u neposrednoj blizini, bez obzira da li se radi o telfonu ili knjizi. Odlučujući su udaljenost i redovno skretanje pogleda i gledanje u daljinu.Rizik se smanjuje redovnim boravkom napolju, jer dnevno svetlo usporava rast očne jabučice. U sobi je jačina svetla u proseku 300 do 500 luksa, a u prirodi na suncu i do 100.000.Istraživanja u Skandinaviji pokazuju da se kratkovidost pogoršava u godišnjim dobima s manje dnevnog svetla.
Prekomerno korišćenje elektronskih medija, prema mišljenju naučnika, može da izazove i zamagljeni pogled. Ako to radite uveče, onda i nesanicu.„Visoki udeo plavog svetla na ekranima sprečava izlučivanje hormona melatonina koji čoveka čini pospanim”, kaže profesorka Nikol Eter, direktorka očne klinike u Univerzitetskoj poliklinici Minster. Kaže, najbolje je ne gledati u ekran barem dva sata pre spavanja
.
(Izvor RTS)
