Prozračna grupa zvezda neobične forme možda skriva jednu posebnu tajnu – više od 100 crnih rupa zvezdane mase.
Ako se ovo otkriće potvrdi, dobićemo objašnjenje zašto ovo jato zvezda tako izgleda: sa zvezdama koje su međusobno razmaknute nekoliko svetlosnih godina i koje sačinjavaju zvezdani potok što se proteže kroz neverovatnih 30.000 svetlosnih godina.Globularni (kuglasti) skup Palomar 5 udaljen je od nas između 65.000 i 80.000 svetlosnih godina, a oduvek je smatran pomalo čudnim. Naime, radi se o jednom od najprozračnijih kuglastih skupova; manje je masivan od ostalih jata i ima veću udaljenost između svojih zvezda. Takođe ima dva dugačka repa puna zvezda koje beže iz središta, piše EarthSky.
Astronomi su sada otkrili nešto neobično u Palomaru 5 – više od 100 crnih rupa koje se skrivaju u središtu. Ustanovili su da ovaj kuglasti skup ima otprilike tri puta više crnih rupa nego što se očekuje i da nekih 20% njegove mase zapravo dolazi iz gomile crnih rupa.
Na snimku astronomskog projekta Digital Sky Survey (SDSS) vidimo belo središte Palomara 5 i dve struje zvezda sa obe strane centra koje su prikazane u narandžastoj boji.
Stari kao sam svemir
Kuglasti skupovi se često smatraju fosilima ranog svemira. Obično se radi o gustim formacijama sfernog oblika (slika dole) koje sadrže otprilike 100.000 do 1 milion vrlo starih zvezda. Neki skupovi, poput NGC 6397, stari su gotovo koliko sam svemir. Palomar 5 je, takođe, izuzetno drevan skup, nastao je pre više od 10 milijardi godina, u isto vreme kad i naša galaksija.
Zvezde u globularnom skupu rađaju se u isto vreme, iz istog oblaka gasa. U našoj galaksiji, Mlečnom putu, nalazi se oko 150 poznatih kuglastih skupova.Astronomi su sada otkrili nešto neobično u Palomaru 5 – više od 100 crnih rupa koje se skrivaju u središtu. Ustanovili su da ovaj kuglasti skup ima otprilike tri puta više crnih rupa nego što se očekuje i da nekih 20% njegove mase zapravo dolazi iz gomile crnih rupa. Stručnjaci navode da će jednog dana sve ove zvezde u Palomaru 5 nestati i da će ostati samo crne rupe.
Objašnjenje neobičnog izgleda
Budući da su nedavna istraživanja pokazala da bi se u globularnim skupovima mogle nalaziti crne rupe i da je poznato da gravitacione interakcije s crnim rupama iz skupova znaju izbaciti zvezde, naučnici su u neke od svojih simulacija uključili i crne rupe, navodi Science Alert.
Njihovi su rezultati pokazali da bi velika gomila crnih rupa zvezdane mase mogla rezultirati kuglastim skupom koji ima neobičan izgled poput Palomara 5. Naime, Palomar 5 je jedini kuglasti skup koji ima talasne tokove. Ti tokovi nastaju nakon što iz njegovog središta odlaze zvezde koje onda tvore dugačak zvezdani rep.
Simulacije su pokazale da će za nekih milijardu godina skup u potpunosti nestati. Nešto pre toga će se sastojati samo od crnih rupa koje će kružiti oko našeg galaktičkog središta.
Orbitalne interakcije u slučaju nakupljenih crnih rupa bi u tom slučaju mogle biti odgovorne za izbacivanje zvezda i za stvaranje dugačkog talasnog toka, ali bi za to bilo potrebno mnogo više crnih rupa nego što predviđaju teorije. „Broj crnih rupa otprilike je tri puta veći od očekivanog, a to znači da crne rupe čine više od 20 posto ukupne mase skupa”, rekao je astrofizičar Mark Džajls sa Univerziteta Barselona u Španiji. „Svaka od njih ima masu koja je otprilike 20 puta veća od mase Sunca.”
Samo od crnih rupa
Simulacije su pokazale da će za nekih milijardu godina skup u potpunosti nestati. Nešto pre toga će se sastojati samo od crnih rupa koje će kružiti oko našeg galaktičkog središta.Prema istraživanju, slična sudbina verovatno čeka i druge kuglaste skupove.
„Bila je velika nepoznanica koliko crnih rupa ima u skupovima, što je teško ustanoviti posmatranjem jer se crne rupe ne mogu videti. Pomoću naše metode analize broja zvezda koje bivaju izbačene iz kuglastog skupa uspeli smo saznati koliko u njemu ima crnih rupa”, rekao je astrofizičar Fabio Antonini sa Univerziteta Kardif u Velikoj Britaniji.
Istraživanje nazvanoA supra-massive population of stellar-mass black holes in the globular cluster Palomar 5objavljeno je u časopisu Nature Astronomy.
