SKLAPANJE PAMĆENJA

KUTNJAK ZAGONETNIH LJUDI

241 pregleda
Ilustracija

Istraživači veruju da su otkrili fosilizovani zub izumrle ljudske vrste u Laosu koji pripada devojčici.

Fosilizovani zub denisovca iskopan u pećini u severnom Laosu možda je pripadao devojčici koja je umrla između 164.000 i 131.000 godina. Ako se potvrdi, to bi bio prvi fosilni dokaz da su denisovci, izumrla ljudska vrsta koja je koegzistirala sa neandertalcima i modernim ljudima, živela u jugoistočnoj Aziji. Istraživači su objavili svoje nalaze u časopisu Nature Communications.

Denisovci su prvi put identifikovani 2010. godine, kada su naučnici sekvencionirali DNK iz kosti prsta pronađenog u pećini Denisova u Sibiru. Prst je pripadao mladoj ženi koja je živela pre oko 41.000 godina.

Kutnjak (molar), pronađen u pećini u Laosu, možda pripada članu denisovaca, drevnih ljudi koji su prvi put identifikovani 2010. godine Ukoliko se potvrdi, to bi bio prvi fosilni dokaz o denisovcima u jugoistočnoj Aziji. Ova izumrla vrsta bi se bi se pridružila samo nekolicini drugih vrsta koje su ovde živele pre 500.000 do 30.000. Među njima su Homo erectus, denisovci/neandertlaci, Homo floresiensisHomo luzonensis i H. sapiens. Ko su bili denisovci?

Denisovci su prvi put identifikovani 2010. godine, kada su naučnici sekvencionirali DNK iz kosti prsta pronađenog u pećini Denisova u Sibiru. Prst je pripadao mladoj ženi koja je živela pre oko 41.000 godina. Analiza mitohondrijalne DNK iz kosti prsta pokazala je da se genetski razlikuje od mitohondrijske DNK neandertalaca i modernih ljudi. Time su naučnici pokazali da fosil pripada ranije nepoznatoj vrsti drevnog čoveka.

Pronađen na ovom lokalitetu

Fosili denisovaca su do sada pronalaženi u Sibiru i na Tibetu. Međutim, njihova DNK nađena je kod milion današnjih ljudi mnogo južnije, u Aziji, Okeaniji i na pacifičkim ostrvima. To ukazuje da su se denisovci i Homo sapiens ukrštali.

Novootkriveni zub jako podseća na taj molar, što ukazuje da novi nalaz verovatno pripada istoj vrsti. Istraživači su zub uporedili i sa drugim zubima drevnih ljudi i ne liči na zube koji pripadaju vrstama, kao što su Homo sapiens ili Homo erectus.

U decembru 2018. godine stalni donji kutnjak hominina otkriven je iz bloka sedimentne stene breča u Tam Ngu Hao 2 (Pećina Kobra), provincija Hua Pan, Laos. Arheološki lokalitet je otkriven tokom istraživanja oblasti oko Tam Pa Linga, gde su prethodno iskopani rani fosili Homo sapeinsa.

Ranije otkriveni molar denisovca koji se datuje pre najmanje 160.000 godina je sa Tibetanske visoravni. Novootkriveni zub jako podseća na taj molar, što ukazuje da novi nalaz verovatno pripada istoj vrsti. Istraživači su zub uporedili i sa drugim zubima drevnih ljudi i ne liči na zube koji pripadaju vrstama, kao što su Homo sapiens ili Homo erectus. Otkriveni zub verovatno pripada prvom ili drugom stalnom donjem molaru i nije stigao da izbije pre smrti devojčice. Autori procenjuju da je zub denisovske devojčice (između 3.5-8.5 godina) star između 131.000 i 164.000 godina.

Ovo otkriće ukazuje da se vrsta kretala daleko izvan Sibira, ali fosilnih dokaza je malo. Ceo fosilni zapis za denisovce do sada se svodi na par zuba, nekoliko fragmenata kostiju i kosti vilice pronađenih na Tibetu. Osim ovog poslednjeg, svaki primerak (uključujući komadić kosti koji je pripadao poludenisovki čija je majka bila neandertalka) dolazi iz Denisove pećine.

Međutim, neki istraživači su skeptični, posebno zato što još nije urađena analiza DNK zuba, a tropska klima u kojoj je pronađen otežava ovaj proces. Tu su i oni istraživači koji smatraju denisovce jednom od nekoliko blisko povezanih, drevnih Homo populacija, a ne različitom vrstom.

(Ilustracije F. Demeter)

(Izvor Sve o arheologiji)

O autoru

administrator

Ostavite komentar