Put do kvantnog kompjutera znatno je pojednostavljeh, zahvaljujući naučnicima sa Univerziteta Saseks (Velika Britanija) koji su izmislili nov tehnološki postupak. Sada je njihova proizvodnja nadohvat ruke. Kvantni kompjuteri, inače, u stanju su da reše određene probleme u nekoliko hiljaditih delića sekunde (milisekunda), za koje bi današnji najbrži superkompjuteri utrošili milione godina! U takbe velike izazove spadaju novi materijali i lekovi i dugogodišnje naučne i finansijske zagonetke.
Izrada kvantnih računara opšte je, u načelu, izvodljiva, ali ogromne tehnološke prepreke to i dalje onemogućuju. Inženjerima je takad pduhvat teži nego da ljudsku posadu pošalju na Mars. Kvantno izračunavanje na maloj skali koristi takozvane zarobljene jone (naelektrisane atome), koji se u kvantne bitove (osnovna jedinica informacije) postrojavaju pomoću laserskih zraka.
Međutim, veliki kvantni kompjuteri bi trebalo da barataju milijardama kvantnih bitova, što iziskuje milijarde precizno poravnatih lasera, od kojih je svaki upren na jedan jon. Na Univerzitetu Saseks su promenom napona na kvantnom mikročipu postigli isti učinak, bez upotrebe laserskih zraka.
Profesor Vinfrid Hensinger je sa svojim saradnicima prikazao nov pristup na kvantnom računaru, uz zadivljujuće mali broj grešaka. I najavio je sklapanje kvantnog kompjutera na velikoj skali. Pomenuti računari će označiti veliki tehnološki prevrat u društvu, kao što su tosvojevremeno učinili njihovi digitalni prethodnici.
