МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЛЕПЕНСКА СЛАГАЛИЦА

Илустрација (Mickey Mystique)

Јединствене скулптуре настале су на месту када су се два народа и две културе сударили на обали Дунава, пределу који је познат као Гвоздена врата, то јест Ђердапска клисура, започиње причу о скулптурама Лепенског вира „Њујорк тајмс.

 Лица која вас прогоне. Пре око 8.000 година, током периода од око 200 година,  уметници који су живели у насељу на обали Дунава исклесали су готово 100 скулптура које сведоче о древној култури Лепенског вира, о којој пише амерички часопис „Њујорк тајмс”.

Исечак из чланка

Лица су једноставна са великим округлим очима, стилизованим носем и отвореним устима са угловима окренутим надоле и не изгледају срећно, наводи лист додајући да археолози кажу да главе тих скулптура изгледају као мешавина људских и рибљих обележја, што им додаје на необичности.

„Неке од скулптура изгледају као костури риба, што се доводи у везу са клисурама у овом делу обале Дунава, али и врстама рибе које су становницима биле основна животна намирница”, пише „Њујорк тајмс” додајући да су људи можда веровали да њихове душе након смрти иду у царство риба. Бројне скулптуре пронађене су у трапезоидним кућама са темељима од тврдог кречњака. У неким случајевима испод тог каменог пода били су сахрањени људи, што указује на могућност да су фигурице представљале претке.

Трагови насељености „Лепенског вира”, наводи „Њујорк тајмс”, датирају из времена од пре 12.000 година и то с времена на време током периода око хиљаду година. Највише археолошких истраживања спроведено је на локалитету између 1965. и 1970. године када је област поплављена током изградње прве од две бране на Дунаву.

„Лепенски вир је у овом моменту важнији него пре за истраживање”, каже за „Њујорк тајмс”, др Душан Борић, сарадник на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија, као и археолог који је детаљно проучавао локалите.

Остаци куће с трапезастом основом

Истраживања ДНК трагова кретања становништва по континенту, хемијске анализе костију и грнчарије и континуирани рад на ископинама прастарих места сахрањивања, археолошко налазиште Лепенски вир позиционира у период миграција са Блиског истока у области Југоисточне Европе, то јест време када су се сусрели ловци и сакупљачи плодова.

Стручњаци још расправљају о прецизном датирању различитих насеља Лепенског вира и оближњим локалитетима, али деле мишљење да та налазишта сведоче о сусрету и мешању две културе и народа, односно пољопривредника са Блиског Истока и ловаца и сакупљача који су у то време живели крај Дунава.

Риболов је, без сумње, хранио становнике на Дунаву пре него што су пољопривредници дошли и наставио је то да буде дуго након њиховог доласка. Такође, у оближњим насељима, такође рибарским, где је староседелачко становништво долазило у додир са ловцима-сакупљачима пронађене су фигуре сличних идејних решења онима из Лепенског вира. Ипак, ниједна од њих нема лице.

„Знамо да их пољопривредници нису донели са собом, ловци-сакупљачи их нису направили пре него што су дошли они који су се бавили пољопривредом. Такође, такве фигурице са лицима нису се прошириле на остатак Европе”, пише „Њујорк тајмс” о необичним скулптурама Лепенског вира које су само ту откривене.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар