Evoluciji za prenos povoljnih osobina više nisu potrebne genetske mutacije. Za prednost u preživljavanju dovoljna su joj naučena ponašanja koja se prenose kroz kulturu. Ova takozvana kulturna evolucija može oblikovati sudbinu čovečanstva snažnije od prirodne selekcije.
Naši preci su se od početaka života prilagođavali okolini, razmožavali se i umirali, prenoseći na potomke sitne genetske mutacije koje su nakon stotina hiljada godina porodile čoveka kakvog danas znamo.No, prema novom istraživanju, evolucija više nije striktno vezana za gene. Umesto toga, izgleda da naša kultura i društvo pokreću evoluciju brže nego što to čine genetske mutacije.
Kulturna evolucija
Prema ovome konceptu, evoluciji za prenos povoljnih osobina više nisu potrebne genetske mutacije. Za prednost u preživljavanju dovoljna su joj naučena ponašanja koja se prenose kroz kulturu.Ova takozvana kulturna evolucija može oblikovati sudbinu čovečanstva snažnije od prirodne selekcije, tvrde naučnici. „Kad virus napadne neku vrstu, ona obično postane otporna na njega putem genetske evolucije”, rekao je za Live Science biolog Zak Vud sa Univerziteta Mejn.
Takva evolucija ima sporo delovanje jer oni slabiji umiru, a samo oni koji prežive uspeju da prenesu svoje gene. No danas uglavnom nema potrebe da se genetski prilagođavamo takvim pretnjama. Umesto toga, borimo se protiv njih razvojem medicine, lekova i vakcina, odnosno kumulativnim proizvodima našeg društva. Takav proizvod nije rezultat znanja i osobina jedne osobe, već počiva na trudu mnogih ljudi koji stvaraju pomoću akumuliranih „mutacija” kulturnog znanja. „Razvojem cepiva ljudska kultura poboljšava svoj kolektivni imunološki sistem”, rekao je sociolog i ekolog Tim Vering sa Univerziteta Mejn.
Jedno podstakne drugo
Ponekad kulturna evolucija može dovesti do genetske evolucije. „Klasičan primer je tolerancija na laktozu. Pijenje kravljeg mleka započelo je kao kulturna osobina koja je potom pokrenula genetsku evoluciju grupe ljudi” izjavio je Vering.U tom slučaju kulturne promene prethode genetskim, a ne obratno.Koncept kulturne evolucije krenuo je od samog oca evolucije – Čarlsa Darvina. On je, naime, shvatao da bi se ponašanje moglo razvijati i preneti na potomstvo baš kao fizičke osobine, ali su naučnici njegovog doba smatrali kako promene u ponašanju mogu biti samo nasleđene.
Preuzimanje evolucije?
Vering i Vud tvrde u novoj studiji da je u nekom trenutku ljudske prošlosti kultura počela preuzimati uzde evolucije, a da sada društvene promene omogućuju da evoluiramo na način koji se ne bi mogao ostvariti samo putem genetskih mutacija.Kultura se, smatraju naučnici, bavi grupama ljudi koji međusobno razgovaraju, uče i oponašaju jedni druge. Ta grupna ponašanja omogućuju stanovništvu da prenosi prilagođavanje koje je naučilo kroz kulturu brže nego što geni mogu preneti slične osobine pogodne za preživljavanje.
Pojedinac danas može naučiti veštine i informacije od gotovo neograničenog broja ljudi u malom vremenu i, zauzvrat, raširiti ih drugim ljudima. Velike grupe pojedinaca rešavaju probleme brže od manjih, a međugrupno nadmetanje podstiče prilagođavanje koje bi tim grupama mogle pomoći da prežive.Suprotno tome, osoba nasleđuje genetske informacije samo od dva roditelja i u svojim jajašcima ili spermatozoidima ima relativno malo slučajnih mutacija. Radi se o znatno sporijem tempu promena, smatraju istraživači, dodajući da bi pojava ljudske kulture mogla biti ključna prekretnica u evoluciji.
Nova faza čovečanstva
Naime, do sada su kroz istoriju ključna tranziciona stanja imala ogromne učinke na tempo i smer evolucije. Primerice, evolucija ćelija s DNK je jedno takvo važno prelazno stanje nakon kojeg je došlo ono u kojem se pojavio razvoj organa i složenih unutrašnjih struktura. Spajanje ćelija u biljke i životinje takođe je bila još jedna velika tranziciona promena, kao i evolucija pola, prelaz života iz mora na kopno itd.
Svaki od ovih događaja promenio je način na koji evolucija deluje, a sada bi čovečanstvo moglo biti usred još jedne evolucione transformacije. Ljudi bi se i dalje genetski razvijali, ali to više ne mora uticati na njihov opstanak. „Smatramo da su se ljudi, dugoročno gledajući, razvijali od pojedinačnih genetskih organizama do kulturnih grupa koje deluju kao nadorganizmi, slično kolonijama mrava i pčela”, zaključio je Tim Vering.Istraživanje naslovljenoLong-term gene–culture coevolution and the human evolutionary transition objavljeno je u časopisu Proceedings of the Royal Society B.
(Izvor Indeks)
