ШАПУТАЊЕ НЕРАВА

ЉУДСКИ МОЗАК СЕ СМАЊИО

Shutterstock

Истраживање објављено у часопису Nature Neuroscience указује на то да мождана активност особе може да буде једнако јединствена као и њени отисци прстију.

Људски мозак одговоран је за одржавање функција вашег тела током читавог дана. Не само да помаже људима да размишљају и науче нове ствари, већ контролише и ваше кретање и говор. Мозак, као део централног нервног система, прима невероватну количину информација, а колико је моћан још увек се истражује. Ово су само неке од занимљивих чињеница о овом органу које можда нисте знали.

Не може да осети бол

Јесте ли се икад запитали како су неурохирурзи у стању да изводе операције на пацијентима док су будни? Неуролог Бет Меквинстон, начелница одељења за дијагностику у здравственој компанији Абот”, објашњава да, иако мозак има слојеве и крвне судове који садрже рецепторе за бол, нема способност да ту бол осети. На пример, када особу боли глава, то се често сматра болом који произлази из мозга, али то заправо није случај. Међутим, мишићи и кожа која окружује мозак могу да осете бол.

Мозак је похлепан

На ваш мозак може отпасти само око три одсто ваше телесне тежине, али он прима око 30 одсто крви коју пумпа ваше срце. То показује колико пажње и подршке треба у поређењу са другим наизглед важним деловима вашег тела.Мозак је попут размаженог и захтевног детета, али ипак је изузетно паметан и ефикасан”, објашњава Бенет Омалу, форензички патолог, неуропатолог, епидемиолог и клинички професор на Kалифорнијском универзитету и додаје:Мозгу је потребно око 1/10. 000 секунде да реагује на нешто и покрене акцију”.

Активнији док сањате

Можда мислите да се ваш мозак искључи када спавате, али заправо он тада ради много више него кад ходате, разговарате, једете или размишљате.Kад су будни, људи користе алфа и бета таласе, што нам даје дневну будност”, објашњава Брандон Брок, сертификовани породични медицински техничар.Спавање, међутим, посебно у почетним фазама, користи тета активност која је већа од бете”, објашњава Брок.

И даље ствара неуроне

Иако је већина наших неурона са нама од рођења, а године узимају данак, ваш мозак и даље ствара нове неуроне. Овај процес, познат као неурогенеза, научно призната од 1944. године, дешава се у посебној регији која се назива gyrus dentatus и део је хипокампуса. Сматра се да су ти неурони важни за учење, памћење и реаговање на стрес”.

Половина на напајање

Да би мозак радио на врхунском нивоу, потребне су му значајне количине енергије. То посебно важи за малу децу која још увек брзо уче и развијају се. Научници са Универзитета Нортвестерн (САД) недавно су открили да је у предшколском узрасту, када је дечији мозак бржи, физички раст спорији, можда да би се уштедело више енергије за мозак у развоју. Супротно томе, током пубертета, када је телесни раст бржи, развој мозга је спорији.

„Видети” кроз уши

Неуропластичност или способност мозга да се реорганизује и промени током човековог живота заиста је изванредна ствар.У студији објављеној у Зборнику Националне академије наука, истраживачи Универзитета у Монтреалу (Канада) упоређивали су мождану активност особа које су рођене слепе и оних које су имале нормалан вид. Открили су да се део мозга који је нормално оживчен за рад са нашим очима може уместо тога преобликовати за обраду звучних информација уместо за визуалну перцепцију.

Колико и отисци прстију. Истраживање објављено у часопису Nature Neuroscience указује на то да мождана активност особе може да буде једнако јединствена као и њени отисци прстију. Да би дошли до тог закључка, научници су користили функционалну магнетну резонанцу (fMRI) за стварање профила повезаности”, што је омогућило истраживачима да идентификују мождану активност више од 100 особа.

Мањи него код предака

Kад размислите, ово би могла да буде једна од најстрашнијих од ових чињеница, али палеоантрополошка истраживања указју на то да нам се мозак смањује. Kостурски докази са свих насељених континената подупиру ову теорију. Неки научници указују на то да је то можда повезано са чињеницом да се просечна телесна величина људи такође смањила у посљедњих 10.000 година, пише The Healthy. Веће тело захтева већи нервни систем, како су се наша тела смањивала, тако је и наш мозак одговарао”, каже неурохирург Доналд Kриф.

Напајање мале сијалице

„Неурони у мозгу стварају довољно електричне енергије за покретање једне мање сијалице – 100 милијарди ћелија генерише ову количину енергије”, објашњава Брок.

(Извор Н1)

О аутору

Stanko

Оставите коментар