Bez kategorije

LJUDSKI MOZAK SVE MANJI

Getty Images

Getty Images

Studija otkrila zabrinjavajuće podatke: postoje snažni dokazi o povezanosti između veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka.

Prosečan mozak odrasle osobe teži između 1.300 i 1.400 grama i dugačak je oko 15 santimetara. No, nije uvek bilo tako. Studija objavljena u časopisu Brain, Behavior and Evolution, ističe kako se u poslednjih 50 hiljada godina veličina ljudskog mozga smanjila. I to znatno. Kako ističe aučnik iz Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu, J. M. Stibel, veličina ljudskog mozga smanjila se za više od pet posto kod modernih ljudi,u odnosu na naše pretke.

Promene u veličini tela čini se da objašnjavaju promene u veličini mozga. Uz izuzetak modernih uzoraka, encefalizacijske veličine ostale su prilično stabilne u poslednjih 50 godina godina. Iako je moderni uzorak mozga pokazao relativno niski nivo encefalizacije, povećanje BMI (body mass index), čini se odgovornim za promenu u veličini, objašnjava Stibel i dodaje da rezultati njegovog istraživanja sugeririšu da je relativno nedavno smanjenje veličine mozga odgovor na promene u fiziologiji, pogotovo u odnosu mase tela i veličine glave. I dodaje da postoje snažni dokazi o povezanosti između veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka. Nedostatak strukturnih promena koje su mozak učinile uspešnim i znatno smanjenje njegove velilčini mogli bi dovesti do smanjenja kognitivnih funkcija, upozorava autor. Problem je, ističe Stibel, što podaci iz drugih studija pokazuju da su se, uz evolucionalno smanjenje veličine mozga, smanjivale i kognitivne sposobnosti.

Naime, brojne studije su pokazale da se, tokom 20. veka u industrijski razvijenim zemljama povećavao prosečan kvocijent inteligencije stanovništva. To se objašnjavalo boljim uslovima života, obrazovanjem, razvojem tehnologije i uslovima okoline. Ali, podaci iz poslednjih 30 godina baš nisu ohrabrujući. U najrazvijenijim zemljama sveta beleži se pad kvocijenta inteligencije, za šta naučnici ne mogu u potpunosti pronaći objašnjenje. Nije jasno mogu li fizičke promene mozga ili genetske predispozicije konačno dovesti do negativnog uticaja na kognitivne sposobnosti čoveka, napominje Stibel na kraju, dodavši da bi trebalo dodatno proveriti kretanje kvocijenta inteligencije u budućnosti.

(Izvor Zimo)

O autoru

Stanko

1 komentar

  • Šta im nije jasno, ljudi se više ne trude da uče i da pamte, ogromna većina, za sve se koristi internet i mobilni telefon. Mozgu treba vežba, a ako je sve lako dostupno i on se ulenji.

Ostavite komentar