МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЛУСИ БИЛА УСПРАВЉЕНА

Луси (Википедија)

Човеков рани предак је научио да хода много раније него што се претходно мислило, и то у време када је још више личио на мајмуна и у просеку био висок око 1,5 метар.

Још се, међутим, расправља о томе да ли је наш најстарији предак ходао усправно као савремени људи или је корачао у, за данашње појмове, нешто неуобичајнијем положају, клечећи као шимпанзе или гориле. Анализе отисака стопaла откривених у Африци, међутим, указују да су људи ходали потпуно усправно пре 3,6 милиона година.

То значи да је „мајка савременог човека” – чувена Луси, за чији скелет је установљено да је био стар 3,2 милиона година када је откривен, можда ходала усправно као и ми данас. А ни да homo erectus, први прачовек за кога се сматра да је престао да се пење по дрвећу, не може да понесе све заслуге за то.

Резултати су показали да су наши прапреци,
још пре више од три милиона година
научили да ходају усправно, трошећи тако
мање енергије него током чучећег хода.

Научници предвођени тимом са Универзитата у Аризони анализирали су отиске стопала пронађене пре две године у месту Лаетоли, у Танзанији, и установили да су древни људи иза којих су отисци остали, припадали врсти названој Аустралопитекус афаренсис.

Мања потрошња енергије (Тинксток)

Мушки припадници те скупине били су високи око један и по, а женски око 1,1 метар. Имали су равне мајмунолике носеве и спуштене истурене вилице. Мере дубине њихових отисака стопала указују на то да су наши прапреци ходали усправно и са испруженим ногама, као и ми, пише „Дејли мејл”.

„Наши подаци указују на то да су, до пре 3,6 милиона година, узимајући у обзир разлику у величини, праљуди ходали на начин веома сличан нашем данашњем. Иако је постојало разлика у нијансама, генерално су та човеколика бића изгледала слично нама, када су ходала. Отисци пронађени у Танзанији припадају двема индивидуама које могу бити преци било кога од нас данас”, каже главни аутор истраживања докотор Дејвид Рајхлен.

Током испитивања отисака, научници су затражили од осморо људи прво да ходају усправно, а потом и да савију ноге у коленима као мајмуни. Потом су анализирали њихове отиске и упоредили их са фосилима из Танзаније. Резултати су показали да су наши прапреци, још пре више од три милиона година научили да ходају усправно, трошећи тако мање енергије него током чучећег хода.

„Закључак овог рада је да су, пре 3,6 милиона година, промене клима и станишта довеле од потребе тадашњих предака људи да прелазе веће раздаљине, током обављања дневних послова. Приодна селекција је утицала на то да се унапреди употреба енергије током кретања, стварајући људску механику какву познајемо данас”, закључио је доктор Рајхлен.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар