ДАРВИНОВА НИТ

МАЈМУНИ НЕЋЕ БИТИ ЉУДИ

Илустрација (Пиксабеј)

Црни пругасти капуцини већ више од три хиљаде година користе камено оруђе за рад, слично ономе које су користили људи Олдованске културе, настале у Африци пре 2,7 милиона година.

 Шимпанзе умеју да направе алат за крцкање орашастих плодова, хватање инсеката и оружје за лов на мале сисаре. Међутим, научници сматрају да мајмуни никада неће постати људи, јер им недостаје радна меморија. Готово цео прошли век људи су сматрани једином биолошком врстом која је способна да примењује и да израђује оруђе. Захваљујући томе, код људи се развио велики мозак, палац и бинокуларни вид.

Британска научница Џејн Гудол, која је шездесетих година посматрала шимпанзе у националном парку „Гомбе Стрим” у Танзанији, приметила је да они бирају гранчице са земље, пажљиво их чисте од лишћа и ситних чворова и тек онда их користе за лов на термите. Од лишћа и маховине примати су правили сунђере који могу да упијају воду. Уз помоћ њих су брисали своје оружје. Осим тога, они су камењем разбијали орашасте плодове.

Такве камене „чекиће, старе више од четири хиљаде година, открили су канадски археолози у Обали Слоноваче 2007. године. На камењу су се налазили остаци скроба, који се може наћи у неким орашастим плодовима — омиљеној храни шимпанзи. Трагови коришћења и оштећене ивице такође су показали да је камење коришћено за крцкање орашастих плодова. У близини пронађеног оруђа, међутим, нису пронађени остаци древних људи.

Према мишљењу истраживача – то доказује да су се мајмуни сами досетили како да користе камење. Друго могуће објашњење је да су шимпанзе и људи наследили ту вештину од заједничког претка. То значи да човек није једина врста која се досетила како да од материјала које има направи оруђе за рад.

Илустрација (Пиксабеј)

 Културна еволуција

Још један доказ за технолошки развој мајмуна су камени чекићи са траговима удараца, наковњи и случајно одломљени комади камења, које су открили британски и бразилски научници у националном парку „Сера ди Капивара” у Бразилу. Метод радиоактивног угљеника је показао да је најстарије пронађено оруђе направљено пре најмање три хиљаде година. Оно споља изгледа као оруђе Олдованске културе, које су користили древни хоминиди, међутим, заједно са артефактима нису пронађени остаци наших далеких предака.

Место ископавања је добро познато приматолозима, јер баш на тој локацији црни пругасти капуцини још увек воле да крцкају орашасте плодове. Истраживачи су више пута приметили да мајмуни ударају каменом о камен, разбијајући их на делиће, које онда користе да разбију тврду љуску орашастих плодова.

Истраживачи су пронашли око сто сличних ручних клинова, укупне масе од око 50 килограма. Они се веома разликују један од другог, према начину производње и употребе.

Док су пре три хиљаде година мајмуни правили релативно лагано и мало оруђе за рад, отприлике пре 500 година прешли су на велико и тешко камење. Очигледно је храна постала чвршћа и већа.

Илустрација (Пиксабеј)

Ако су 200 година након тога капуцини почели да једу индијски орах, то се одмах одразило и на алат – постао је лакши. У почетку су се капуцини задовољавали грубо одломљеним камењем, да би временом успели да направе оштре камене делове. Из генерације у генерацију стварали су их све више. Према мишљењу истраживача – у том смислу се „културна еволуција” мајмуна практично не разликује од технолошког напретка наших непосредних предака.

Макаки ракоједи, такође, праве оруђе, како би разбили шкољку ракова и мекушаца. Примати преносе те вештине са генерације на генерацију.

Камен спотицања

Упркос одређеном технолошком напретку, мајмуни никада неће постати људи. Да би напредовали у том смеру, недостаје им радна меморија, уверен је амерички антрополог Двајт Рид. Према запажањима – они истовремено могу да раде са највише три објекта. Мајмуни, који су научили да комуницирају са људима на знаковном језику, врло ретко користе фразе које се састоје од три речи, а никада не користе четири речи и више.

Истовремено коришћење три ствари је граница могућности савремених примата (изузев човека). Вероватно је истим оквиром био ограничен и заједнички предак шимпанзе и човека, који је живео пре шест милиона година. У супротном би морали да закључимо – да су наши најближи рођаци интелектуално деградирали, али не постоје никакви предуслови за такав закључак.

 Илустрација (Пиксабеј)

Како би направили нешто сложеније од ручних клинова, које је користио Homo erectus, потребно је рекурзивно размишљање, односно способност да се примењују нове логичке операције на резултатима претходних. То је могуће уколико примат може да оперише са више од четири појма истовремено. Човек, на пример, може да користи седам појмова у исто време.

Према закључцима антрополога Двајта Рида – Homo habilis је могао да оперише са четири појма истовремено, Homo erectus еректус са пет, а неандерталци и први сапиенси са шест. Знакови прве „оригиналне људске” културе, која се појавила пре 70 хиљада година, пре свега одражавају ширење генетске мутације, која је повећала капацитет радне меморије на седам појмова и отворила пред човеком све могућности рекурзивног мишљења.

(Извор Спутњик)

О аутору

Stanko Stojanovic

Оставите коментар