МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МАЛО МРТАВ, МАЛО ЖИВ

Постепено умирање (Пикселизам)

Постепено умирање (Пикселизам)

Шта се догађа после смрти? На ово голицљиво питање одговор је понудио аустралијски неуролог др Камерон Шоу са Универзитета Дикин.

Када га је разрезао мозак извесне жене, поклоњен да се користи у научне сврхе, објаснио је како се поједини делови понашају у часу умирања. Познато је да се централни нервби систем мењао милионима година у току еволуције људског тела.

Спољашњи слојеви, који
управљају сложенијим
адацима, угасе се у првих
10 до 20 секунди.

Претпоставља се да се најпре развило најпримитивније подручје – базалне ганглије које надзиру основне људске потребе попут глади, секса и кретања.

Склопови повезани с вишим интелектуалним и емоционалним улогама – хипокампус и темпорални режањ – настали су касније омогућујући човеку памћење и учење. За мождану кору, спољашњи слој, верује се да се последнја појавила. Она се састоји из четири режња који надгледају моралност и способност планирања будућности.

Управо поменута подела кључна је за разумевање смрти, зато што аустралијски научник сматра да мозак умире постепено. Имајући у виду да крв дотиче из унутрашњости, спољашњи слојеви који управљају сложенијим задацима, као што су сопство и осећај будућности, угасе се у првих 10 до 20 секунди. Следећа су подручја за памћење и комуникацију, а на крају унутрашње језгро.

Док је језгро још делатно, човек је, заправо, жив јер одатле потичу витални знаци. У суштини, у таквом стању човек само вегетира. Тада није свестан ни себе, ни околине, али ако базални склоп нетакнут он ће и даље дисати и имати пулс.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар