МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МАМУТИ ДИЈАБЕТИЧАРИ

Вунасти мајмун (Пиксабеј)

Последњи вунасти мамути на Земљи нису имали чуло мириса и били су неплодни. Научници су у узорцима ДНК зуба мамута, који је пре 4.300 година живео на острву Врангел, удаљеном око 100 километара од руске северне обале, пронашли генетичке мутације, које су могле да буду узрок бројних здравствених проблема, међу њима и дијабетеса и неуролошких поремећаја.

 Сматра се да мутације доказују лоше здравствено стање вунастих мамута на острву, који су претрпели последице због парења у условима својеврсне изолације.  Мамути су некада били распрострањени широм света, али, како су се мењали климатски услови, пре 10.000 година, били су приморани да живе у свега неколико предела, међу којима је и усамљено острво Врангел. Студију о популацији мамута која је нестала пре око 4 000 година, водио је научник др Винсент Линч са Универзитета Бафало, у Њујорку, и објављена је у часопису „Геномска биологија и еволуција”.

Открили су проблеме са генима одговорним за производњу сперме, чуло мириса, неуролошки развој и функцију хормона инсулина, који је одговоран за апсорпцију шећера из крвотока.

 Истраживачи су упоредили ДНК мамута са острва Врангел, ДНК мамута, који су живели пре 44.000 година у данашњој источној Русији, ДНК мамута из узорка старог 20.000 година из Сибира, и три азијска слона, који су им блиски сродници. Открили су проблеме са генима одговорним за производњу сперме, чуло мириса, неуролошки развој и функцију хормона инсулина, који је одговоран за апсорпцију шећера из крвотока.

„Мутације се догађају стално. Али популација која је живела на Врангелу била је врло мала и чинила је заправо једну породицу, што доводи до чешћих мутација. Промене на ДНК везане за производњу сперме умањиле су плодност у већ опадајућој популацији. Откривене су и мутације које су им пореметиле чуло мириса које је било врло значајно у исхрани мамута”, објаснио је др Линч.

Популација је бројала само неколико стотина мамута, генерације су се париле са сродним јединкама и покренуле су штетне мутације. Сматра се да је тако можда на крају и дошло до истребљења мамута на острву. Вунасти мамути, величине данашњих слонова, карактеристични по дугом смеђем крзну и великим кљовама, први пут су се појавили пре око 700.000 година у Сибиру, ширећи се потом северном Евроазијом и Северном Америком.

(Извор РТС)

 

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар