ARHIMEDOVA TAČKA

MATEMATIČARI UBICE

397 pregleda
Miodrag Petković

Nije redak slučaj da je među naučnicima bilo teških svađa, netrpeljivosti, osporavanja, a naročito zavisti. Ništa iznenađujuće jer je to proisticalo iz karaktera aktera, kao i u slučaju običnih ljudi. Dva događaja daleko prevazilaze ova ljudska ponašanja. Reč je o dva matematičara koji su počinili višestruka ubistva koja samo psihijatrija može da objasni.

Prof. dr Miodrag Petković

Daleko od toga da da matematičari pripadaju grupi koja se ističe u kriminalnim radnjama. Naprotiv, govorimo o dva neverovatna događaja koji predstavljaju veoma retke izuzetke zbog čega su ušli u istoriju kriminalistike, psihijatrije i matematike. Pomenimo i interesantnu činjenicu da postoji formula za konstrukciju intrigantnih priča poznata kao „Tri M” – ubistvo (Murder), ludilo (Madness) i matematika (Mathematics). Po prilici to je prenaglašena veštačka struktura za stvaranje čudnovatih priča, kreirana iz ne baš jasnih razloga i stvarnih motiva. Dva istinita događaja koja opisujemo imaju, međutim, nijanse tzv. formule „tri M”.

Priča prva: Matematičar Andre Bloh (AndrBloch,meko k u francuskom jeziku) rođen je 1893. u Bezansonu (Francuska) od roditelja alzaških Jevreja. Van francuskog jezičkog područja se prezime najčešće izgovara kao Bloch (u francuskom jeziku ne postoji glas h). Andre Bloh bio je samouk, s obzirom daje zbog rata prekinuo studije. Uprkos tome njegov naučni doprinos je impresivan. Od 1919. do smrti, radeći u bolničkim uslovima, dao je značajne rezultate u oblasti holomorfnih i meromorfnih funkcija (Blohova teorema o holomorfnim krivama), teorije funkcija, teorije brojeva, geometrije, algebarskih jednačina, Blohovog prostora i kinematike.

Zajedno sa bratom Žoržom, bio je na prvoj godini studija na prestižnoj Politehničkoj školi u Parizu kada je izbio Prvi svetski rat. Dva brata su regrutovana u francusku vojsku i ranjena– Žorž je otpušten nakon što je izgubio oko, Andre je posle oporavka od povreda zadobijenih prilikom pada sa osmatračnice zadržan na dužnosti.

Tokom oporavka 1917. Andre je prisustvovao porodičnoj večeri sa bratom Žoržom, ujnom i ujakom. U jednom trenutku desio se tragičan događaj; Andre je iznenada ustao i nožem ubio brata Žorža, ujaka i ujnu. Istrčao je vrišteći na ulicu, a zatim dopustio da bude uhapšen bez opiranja. Ustanovljena je neuračunljivost zbog koje nije bio odgovoran za svoje postupke, pa je poslat u psihijatrijsku kliniku Mezon de Šarenton u predgrađe ParizaSen Moris. Proveo je proveo tamo 31 godinu. Napustio je kliniku samo jednom 1948. da bi otišao u bolnicu Svete Ane na operaciju gde je i umro posle nekoliko meseci 11. oktobra 1948. od leukemije.

Psihijatriska klinika u Sen Morisu (Wikipedia)

Andre Bloh je na klinici bio idealan pacijent – izuzetno učtiv, smiren i pažljiv. Dane je provodio radeći matematiku na maloj tabli. Njegova jedina veza sa ovom naukom bila je preko knjiga koje su mu kupovali i putem pisama. Pa ipak, uspeo je da napiše nekoliko zajedničkih radova sa slavnim matematičarima kao što su Anri Kartan, Adamar, Polja, Pikar, Montel, Mitag-Lefler. Sa Poljom bio je pionir u oblasti distribucije nula algebarskih polinoma čiji su koeficijenti slučajno izabrani („random”) koeficijenti. Neposredno uoči smrti Akademija nauka Francuske je Blohu dodelila prestižnu Bekerelovu nagradu.

Anri Brauk, psihijatar na pomenutoj psihijatarskog klinici, napisao je da je Bloh izgledao savršeno zadovoljno: „Svakog dana tokom trideset godina sedeo je za stolom u malom hodniku što je vodio do sobe u kojoj je bio smešten, nikada ne napuštajući isto mesto za stolom sve do večeri, osim da jede… Dok su drugi pacijenti stalno tražili slobodu, on je bio savršeno srećan što je proučavao svoje jednačine i održavao svoju prepisku ažurnom. Ništa osim knjiga nije zahtevao, govorio je da mu je matematika sasvim dovoljna.”

U toku dugogodišnjeg boravka u bolnici za mentalno obolele imao ge samo jednu posetu. Jednog dana čuveni francuski matematičar Žak Adamar dobio je pismo od anonimne osobe sa vrlo interesantnim dokazima nekih teorema u geometriji. On se veoma zainteresovao za ovaj rad i samog autora, pa je pisao nepoznatom matematičaru na adresu sa koje je pismo poslato pozivajući ga na večeru. Stigao je odgovor da je takav sastanak nemoguć, ali i poziv za posetu na adresu 57 Grand Rue, Saint-Maurice, Charenton(predgrađe Pariza). Kada je Adamar otišao na naznačenu adresu gde se nalazila klinika, bilo mu je jasno zašto je poziv na večeru bilo nemoguće ostvariti. Ovo je bio početak uspešne saradnje Bloha i Adamara.

Andre Bloh (1893-1948)

Ko je bio ovaj neobičan čovek koji je nakon počinjenog trostrukog ubistva nastavio da vodi veoma smiren život u okviru uskih granica psihijatrijske bolnice, potpuno posvećen matematici? Da li je njnjgovo ubilačko ludilo posledica trauma preživljenih za vreme rata ili je to bio akt počinjen u ime eugenike. Pomenimo da je eugenika označavala program za poboljšanje ljudske vrste eliminacijom „štetnih gena”iz ljudske populacije i favorizovanjem „dobrih” genetskih karakteristika.

Naime, Bloh je jednom u vezi svojih ubistava objasnio lekarima: „To je stvar matematičke logike. U mojoj porodici bilo je mentalnih bolesti. To je bila moja eugenička dužnost, želeo sam da zaustavim ludilo u široj porodici!” Može se naći nekoliko objašnjenja u literaturi (na primer, H. Cartan, J. Ferrand, The case of Andr Bloch, The Mathematical Intelligencer, Vol. 10, No. 1 (1988); D. M. Campbell, Beauty and the beast: the strange case of AndrBloch, The Mathematical Intelligencer 7 (1985); H. Baruk, Des hommes comme nous (Robert Laffont), str. 223-228). Knjiga jednog od najvećih francuskih psihijatara tog vremena, Baruka, prevedena na engleski jezik kaoPatients are People Like Us (William Morrow, New York, 1978)i na nekoliko drugih jezika, ne razjašnjava u potpunosti misteriju čudnog života Andrea Bloha. Srećom, opisana sudbina velikog matematičara – ubice ostala je, za sada, jedinstven slučaj ovako drastičnog događaja, kako u analima psihijatrije tako i u istoriji matematike.

Pomenimo interesantan podatak da je postojao još jedan čuveni Francuz sa istim imenom i prezimenom. Andre Blok (1873-1960). Bio je poznati kompozitor i profesor muzike na konzervatorijumu u Parizu i američkom konzervatorijumu u Fontenblou.

Priča druga: Dok se prva priča može objasniti medicinskim argumentima, sledeća je sasvim drugog karaktera i sadrzi elemente terorizma, nasilnosti i osvetoljubivosti. Akter je Teodor „Ted” Kačinski, ni manje ni više nego profesor sa čuvenog Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, grada koji zaliv deli od San Franciska.

Kalifornijski univerzitet u Berkliju

Teodor „Ted” Kačinski je rođen 1942. u Čikagu, diplomirao je na Univerzitetu Harvard, a doktorirao matematiku na Mičigenskom univerzitetu u 25. godini. Doktorska disertacija bila je toliko originalna da je dobio mesto profesora na čuvenom Univerzitetu Berkli, postavši najmlađi profesor u istoriji ove visokoškolske ustanove do tada. U tom periodu objavio je pet zapaženih naučnih radova. Iznenada, posle samo dve godine, podneo je ostavku da bi učestvovao u nekom sumnjivom eksperimentu iz psihologije na Harvardu. Godine 1971. lagodan život profesora zamenio je boravkom u brvnari bez struje i vode u gustim šumama Montane, živeći u potpunoj izolaciji.

Iz nepoznatih razloga, godine 1978.Ted Kačinski je započeo svoju jezivu bombašku kampanju nazvanu u to vreme „pakleni paketi profesora sa Berklija”. Neki autori pominju da je ova zastrašujuća promena u ponašanju nastala kao posledica pomenutog eksperimenta, ali i protesta protiv dehumanizacije društva modernim tehnologijama. Od 1978. do 1995. poštom je slao pakete ili ih je sam podmetao. U paketima su bile jednostavne ali sofisticirane bombe koje je pravio u svojoj brvnari. Od posledica eksplozija poginule su tri osobe, a 23 su ranjene. FBI je nepoznatig teroristu nazvao UNABOMBER.

Ted Kačinski kao mladi profesor ikasnije kao terorista (Wikipedia)

Brvnara u Montani

Skoro 17 godina istražni organi i FBI su bez uspeha tragali za nepoznatim bombašem. Tada se sam Kačinski oglasio svojim „manifestom” od 35.000 reči koji je uputio renomiranim novinama kao što su The New York Times i Washington Post. Zahtevao je da se to objavi, u protivnom je zapretio novim terorističkim akcijama.U rukopisu pod imenom „Industrijsko društvo i budućnost” kritikovao je dehumanizaciju društva i uništavanje prirode kao rezultat primene modernih tehnologija. FBI je sugerisao da manifest štampa, što je urodilo plodom. Brat Dejvid je, pročitavši tekst, posumnjao da bi autor teksta mogao biti Ted, što je konačno dovelo do njegovog hapšenja.

Ted Kačinski je osuđen na doživotnu robiju (preciznije, na osam doživotnih robija) bez mogućnosti umanjenja kazne koju je izdržavao u zatvoru u Florensu, Kolorado, da bi decembra 2021. bio prebačen u Federalnu bolnicu u Severnoj Karolini iz zdravstvenih razloga.

O autoru

administrator

Ostavite komentar